У срцу Баната, у селу Меленци надомак Зрењанина, на плодним равницама где сунце нежно милује земљу, једна млада породица својим примером показује како се од пољопривреде може живети достојанствено, искрено и с љубављу. Јанковићи, породица која је све започела са једним малим пластеником, данас су симбол упорности и оданости селу и природи.
„Кренули смо случајно, од другара сам узео један пластеник, па реко да пробам – и испало је добро. Данас имамо четири пластеника, а надаље само планирамо да се ширимо“, каже Огњен, глава породице која не престаје да расте, и у бројности, али пре свега у преданости раду.
На окућници Јанковића, где их често обасјава и осмех њихове малене ћерке која залива парадајз и броји бубамаре, гаји се више од хиљаду струкова парадајза, потпуно без употребе хемикалија. Иако је парадајз једна од најзахтевнијих култура, ова породица се одлучила за тежи пут – природан, квалитетан и здрав.
„Није лако произвести добар парадајз. Ми расад плаћамо по 50 динара по струку, али ако је добра година као ова, род буде од 4,5 до 5 килограма по струку. Цена ове године добра – од 100 до 200 динара – и задовољни смо“, објашњава Огњен.
Оно што Јанковиће посебно издваја је начин пласмана. Парадајз се не продаје на пијацама нити преко велетрговаца – све иде директно са кућног прага. Купци из села и околине сами долазе, препоручују, враћају се – и тако се, без маркетинга, гради једна стабилна база верних муштерија.
„Имамо сталне купце, који доводе пријатеље. Сви кажу да је наш парадајз баш добар. То нам је највећа потврда.“
Иако поред пластеничке производње ради и у фирми, Огњен сваки слободан тренутак проводи у пластенику. У јесен се сади салата и ротквица, тако да је производња непрекидна током целе године. То је стил живота – не само посао.
„Ово је четврта сезона и не планирамо да станемо. Планирамо да се ширимо, ако нађемо још простора. Имамо приход, волимо ово што радимо, и ту је будућност наше породице“, додаје он.
Али, како сам каже, није све у новцу. Ако се човек бави овим само због зараде – боље да не почиње. „Волја је најважнија. Ако имаш срце за то, онда можеш успети.“
Породица Јанковић је доказ да ни капитал ни велика земља нису предуслов за успех. Само пар стотина квадрата, вредне руке, љубав и вера – довољни су да се створи стабилан и поштован живот. У времену кад многи беже са села, они показују да се на селу и те како може – ако се жели и верује.
Њихова прича је порука свима који траже наду у одрживом и смисленом животу: богатство се гради ред по ред, струк по струк, осмех по осмех. А оно што се створи с љубављу – траје.
Извор: Новосадска ТВ, емисија Откос
Фото: Приватна архива- Инстаграм
