Ове године у малињацима у Ариљу заживљава нова пракса: малина из пластеника постала је начин да произвођачи поврате контролу над приносима , продуже сезону и извуку максимум из црвеног злата, чији је род последњих година све неизвеснији. Док је берба на отвореном пољу одавно завршена, у пластеницима се још увек бере у децембру – а малопродајна цена скаче на 2.000–2.500 динара по килограму .
Климатске промене, рани мразеви, ниске температуре у пролеће и све чешће градоносне олује годинама десеткују приносе. Зато је контролисана производња под пластеницима постала решење које доноси сигурност воћарима.
Александар Обрадовић, пољопривредни произвођач из Ариља и један од највећих извозника малине у региону, објашњава да малина из пластеника рађа два пута годишње, што је кључна предност.
Према његовим речима, сорта „Dutch Sky“ показала се као најпрофитабилнија.
Обрадовић каже: „Напољу пада снег и мраз, а ми имамо малине у пластенику. Скај је издржљив, одличан за транспорт и може да поднесе превоз на други континент.“
Илустрација: Узгој малине у пластенику захтева више знања, али је зарада већа
Овај произвођач се бави откупом, прерадом и извозом смрзнутог воћа више од три деценије, а његова компанија је била једна од првих у Европи која је увела процес лиофилизације. Извозе широм света, а посебно су вредне малине са заштићеним географским пореклом , чију су сертификацију и покренули.
Његова компанија годишње преради око 2.500 тона воћа , од чега се 1.500 тона замрзава, док се остатак лиофилизира. Међутим, упркос предностима, производња у пластеницима захтева велика улагања.
Обрадовић упозорава за Рину : „Веома мало људи може себи да приушти ову врсту производње. Потребна је државна подршка како би се мотивисали произвођачи да пређу на заштићену производњу.“
Илустрација: Приноси су много већи у пластенику него на отвореном пољу
Према његовим речима, приноси у пластеницима достижу око 400 килограма по ару , што је знатно више од просека на отвореном.
Стручњак за воћарство др Александар Лепосавић потврђује да је ово перспективна технологија, али да захтева и озбиљно знање и искуство.
„Ова врста производње захтева знатно виши ниво знања него класична пољопривреда. Улагања су велика, али је и цена већа, јер се производи пласирају као свежи.“
Упркос изазовима, узгој малине у пластеницима све више постаје правац у ком се креће српска малинарска индустрија. Уколико државна подршка буде јача, ова технологија би могла да обезбеди стабилан приход произвођачима и да врати Ариље и околину на мапу водећих европских региона за узгој малине врхунског квалитета.
Извор: https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/4229584-ovaj-princip-spasava-srpsku-malinu-nova-era-proizvodnje-donosi-visoke-cene-i-dvostruku-berbu
