Српско малинарство већ деценијама представља симбол извозне снаге пољопривреде, али и огледало свих изазова који прате домаћу производњу – од климатских неприлика и нестабилних цена, до притиска јефтиније конкуренције из Пољске и Украјине. Производња бележи осцилације, али Србија и даље остаје међу водећим светским извозницима замрзнуте малине. Укупна вредност извоза премашује 300 милиона долара годишње, док хиљаде газдинстава у западној Србији живе од ове културе.
Међутим, све више се показује да стабилност сектора не зависи само од откупне цене, већ од заокруженог система који повезује производњу, прераду и извоз. Управо зато све више пажње добијају домаће компаније које улажу у модерну технологију, квалитет и брендирање. Једна од њих је „Сирогојно“, лидер у преради и извозу воћа, чије је капацитете посетио министар пољопривреде проф. др Драган Гламочић.
ОД ПРОИЗВОЂАЧА ДО ПРЕРАЂИВАЧА
Посета министра започела је у Ариљу, у разговору са пољопривредницима који су ову сезону дочекали након сушног лета. Упркос тешким условима, на појединим засадима остварени су изузетни приноси. „Ова година није била лака, али тамо где се примењују добре агротехничке мере, резултати не изостају“, рекао је министар Гламочић. „Када постоји систем за наводњавање и правовремена прихрана, могући су приноси и до 24 тоне по хектару, што је ниво који омогућава исплативу производњу чак и у лошим годинама.“ Он је најавио да ће Министарство формирати Савет за малину, који ће окупити представнике струке, произвођаче и институције како би се на време реаговало на проблеме тржишта. „Циљ је стабилност и предвидивост, јер само тако можемо задржати производњу на нивоу који Србију чини препознатљивом“, поручио је министар.
Према подацима Министарства, само у општину Ариље током прошле године стигло је 430 милиона динара директних подстицаја, док је преко ИПАРД програма обезбеђено још 17,5 милиона евра, од чега је 2,5 милиона већ исплаћено. Нови програми, најавио је министар, даће предност културама које захтевају више ручног рада – малинама, купинама, повртарству и сточарству.
ГЛАС ИЗ ПОЉА
Међу онима који су ове године остварили завидан принос је Предраг Танасијевић из села Грдовићи код Ариља, који се малинарством бави више од четири деценије. На свом засаду површине 60 ари, уз систем за наводњавање и редовну негу, остварио је принос од 240 килограма по ари, што је више од 25 тона по хектару. „Кључ је у раду и реду,“ каже Танасијевић. „Имам бунар дубок тридесет метара и сваки други дан наводњавам. Све радимо породично, а за бербу ангажујем десетак радника. Све што се може урадити ручно, радимо својим рукама.“
Он додаје да му је дугогодишња сарадња са хладњачом „Фрихом Фуд“ донела сигурност у пласману: „Имамо коректан однос, све је исплаћено на време. Зато нове, веће субвенције које је министар најавио значе много, јер малинарство тражи континуирана улагања. Ако једну годину запустиш засад, губиш све наредне.“
СИРОГОЈНО — СРПСКИ МОДЕЛ УСПЕХА
Други део посете министар Гламочић провео је у Сирогојну, у компанији „Сирогојно “, једном од најзначајнијих извозника и прерађивача воћа у југоисточној Европи. Компанија годишње прерађује око 18.000 тона замрзнутог и сушеног воћа, сарађује са преко 3.000 коопераната и запошљава 220 радника. Власник и директор фирме Раде Љубојевић истиче да је циљ повећање производње на 30.000 тона и увођење роботизованих линија до 2026. године. „Наш циљ је да одржимо квалитет, обезбедимо континуитет и задовољимо растуће захтеве купаца. Извозимо у 45 земаља света, од Скандинавије до Јапана и Канаде. То није само посао, већ одговорност према свим нашим кооперантима који живе од овог посла,“ рекао је Љубојевић.
Министар Гламочић је након обиласка фабрике нагласио да је „Сирогојно“ пример како Србија може спојити пољопривреду и индустрију. „Ово је један од најсавременијих објеката у Европи. Када се домаће воће, захваљујући технологији и знању, пласира на 45 тржишта света, то значи да смо конкурентни и да Србија може да буде лидер у извозу квалитетне хране,“ истакао је министар.
ИЗМЕЂУ ТРАДИЦИЈЕ И ТЕХНОЛОГИЈЕ
Посета Ариљу и Сирогојну показала је да је будућност српског малинарства у сарадњи произвођача и прерађивача, у улагању у знање и технологију, али и у очувању породичног карактера производње. Малина остаје понос српске пољопривреде – симбол труда, истрајности и квалитета који је препознат широм света. Оно што предстоји јесте да се овај симбол претвори у одржив систем који ће генерацијама доносити стабилност, сигурну зараду и нова радна места.