Чишћење јагоде је веома важна помотехничка мера, која има за циљ остваривање редовних и стабилних приноса, уз истовремено постизање високог квалитета плодова. Састоји се од више операција које се могу свести под регулисање родности јагоде, а то подразумева уклањање старог лишћа, закидање столона, уклањање цвасти, резидбу бокора и први третман бакром.
На подручју Србије, у засадима јагода на отвореном пољу, започео је раст листова. Након стабилизације временских прилика препоручује се уклањање старог лишћа, његово изношење из засада и уништавање. Уклањање старог лишћа код јагода, односно резидба или „шишање“ јагода, први је задатак у пролећном делу сезоне и од изузетног је значаја за даљи несметани развој биљака. Овај посао, као и сви радови код јагоде због брзе вегетације, морају се обављати благовремено.
„Овај посао се најчешће ради у првој половини марта, са доласком првих лепих дана и када нема најаве јаких мразева и температура испод минус четири или минус пет степени. Лист ипак штити јагоду од измрзавања, па треба водити рачуна о временској прогнози. Уклањање старог лишћа у засаду јагоде обавља се у два наврата – у пролеће, пре кретања вегетације, и после бербе. Пролећно уклањање изводи се непосредно пред почетак вегетације. Термин извођења ове мере може се ускладити и са жељеним термином бербе, јер од момента завршетка ове мере за око 75 дана стижу и први плодови спремни за тржиште“, каже Бранко Галовић из ПССС Краљево.
Уколико постоји опасност да касни пролећни мразеви или слана нанесу штету засаду, након уклањања старог лишћа јагоду је пожељно прекрити агротекстилом. Извођење ове мере је једноставно – у једној руци се сакупе стари листови, а испод шаке се оштрим маказама пресеку лисне дршке. При резидби треба водити рачуна да се не оштети централно стабло, односно пупољак.
„Неопходно је пажљиво уклонити старе листове, водећи рачуна да се не оштете бокори јагоде. На тај начин обезбеђује се боља проветреност бокора, вода ће се након кише брже сушити са листова, смањује се могућност појаве трулежи, а ослобађа се и простор за нове бокорнице. Земљиште се брже загрева, уклањају се листови који су носиоци многих обољења и стварају се услови за стабилне приносе и висок квалитет плодова. Уколико се пролећно чишћење не спроведе, долази до развоја великог броја цветних дршки, што умањује принос и квалитет плода. На једном бокору остављају се две до четири најбоље развијене бокорнице, чиме се засад доводи у стање као на почетку прве године плодоношења“, саветује Галовић.
Код бујних сорти, нарочито у другој години гајења, долази до појаве превеликог броја глава, односно бокора, па је неопходно уклонити вишак и довести број на оптималан ниво.
„Уколико се не уклоне бокори, а има их више од четири, биљка не може да изнесе толики број плодова одговарајућег квалитета и они остају ситнији. Сорте као што су џоли, клери и квин елиза имају мању склоност ка развоју великог броја бокора, али их је и тада потребно разредити на најјаче и најздравије. Мање бујне сорте по правилу дају лепше и квалитетније плодове. Након обављене резидбе, старо лишће треба изнети из јагодњака и уништити, како би се спречила појава болести“, додаје наш саговорник.
У овом периоду врши се и резидба бочних прираста, односно редовно уклањање столона, који се у већем броју јављају у другој и трећој години гајења.
„Уклањање столона је изузетно важна мера којом се принос јагоде може повећати и за 50 до 70 одсто у односу на засаде где није спроведено пролећно чишћење. На тај начин подстиче се развој генеративних пупољака за наредну годину. Након чишћења, бокоре је пожељно учврстити – притиснути као код садње, ради бољег контакта са земљиштем, или их благо загрнути. Како се јагода најчешће гаји на фолији или у малчираним засадима, није потребно окопавање и уклањање корова. Препорука је да се оставе три до четири најбоље развијене крунице, чиме се спречава развој великог броја слабо диференцираних цвасти које дају ситније плодове“, објашњава Галовић.
Са циљем смањења инфективног потенцијала патогена и дезинфекције рана насталих уклањањем лишћа и резидбом круница, препоручује се примена препарата на бази бакра.
„Након шишања, обавезно је у року од 24 сата извршити такозвано ‘плаво прскање’, односно третман бакром. На тржишту постоји више препарата за ту намену. Могуће је комбиновати бакар са минералним уљем ради смањења бројности презимелих инсеката. Заштиту треба спроводити када је температура ваздуха изнад 10 степени и по мирном времену“, каже наш саговорник.
После чишћења неопходно је приступити и ђубрењу засада, које треба прилагодити потребама јагоде, јер у кратком периоду формира адвентивно корење, цветне и вегетативне пупољке и столоне, што указује на њен изузетно динамичан развој.
„Најбоље је јагоде пођубрити већ приликом садње компостом, чији ефекат траје четири до пет година. Код већих засада препоручљиво је урадити анализу земљишта и ђубрење прилагодити добијеним резултатима. Може се користити и раствор живинског ђубрива, али треба бити опрезан, јер прекомерно ђубрење доводи до развоја бујне лисне масе, што није циљ“, истиче Галовић, напомињући да се последњих година све више произвођача одлучује за замену засада сваке друге године, јер је то у условима недостатка радне снаге често исплативије.
Јагоду је неопходно заштитити у периоду цветања од касних пролећних мразева. У том периоду засаде је добро прекрити агротекстилом или поставити ниске тунеле, чиме се штите први цветови који дају најраније и најкрупније плодове. Цветови јагоде страдају већ на температури од минус два степена.
Након цветања и плодоношења, потребно је наставити одржавање засада и редовно уклањати столоне.
„Рана заштита је од изузетне важности, јер само здраве биљке могу дати добар род и квалитетне, укусне плодове. На јагоди се често јављају смеђа и бела пегавост, плесан, пепелница, пламењача и фузариоза, а од штеточина лисне ваши, гриње, јагодин цветојед и пужеви. Треба имати у виду да је јагода због плитког кореновог система веома осетљива и на недостатак и на вишак воде. Нарочито је жедна пред цветање, па је потребно редовно заливање, али без квашења листова, цветова и плодова, како се не би створили услови за развој болести“, закључује Галовић.
Код Косте Вуловића у пластеницима у Жичи, ови радови су обављени већ почетком фебруара. Јагода је већ у цвету и, уколико временске прилике буду повољне, на тржишту би се могла наћи средином априла.
„Све је урађено на време – и прихрана и прва заштита. За сада нема проблема. Термин изласка на пијацу зависи од времена. Прошле године је зрење каснило због јаких мразева у априлу, што је утицало и на принос. Цена је прошле године била добра, али не треба очекивати значајно више ове сезоне. Важно је да јагода буде родна и квалитетна. Ја је третирам само једном, све остало препуштам природи“, каже Вуловић.
Код породице Старчевић, највећег плантажног произвођача јагода у Трешњару, радови су такође добро кренули. Део плантаже од пет хектара већ је покривен агрилом, док се за остатак на отвореном чекају повољнији временски услови.
„Радимо углавном сами, укућани. Велика је површина и мора се бити опрезан да се не оштети биљка. На отвореном је ризик већи због мраза, воде и снега. Једну парцелу увек покривамо агрилом како бисмо раније изашли на тржиште, док су остале намењене индустријском откупу. Са конзумном јагодом смо прошле године били задовољни, а како ће бити ове – видећемо. Код индустријске производње цена стагнира, а улазни трошкови расту, па веће површине носе и веће ризике“, каже домаћин Миланко.
За почетнике је важан и додатни савет – уколико јагода настави да цвета након бербе, те цветове је потребно уклонити. Како се у нашим условима јагоде саде крајем јула и током августа, прве цветове треба уклонити да би се бокор добро развио и наредне године дао оптималан род. Изостављањем ове мере засад слаби, а продуктивност се смањује. На овај начин род у наредној години може бити повећан и до 30 одсто. Цветове и плодове настале ван главне сезоне такође треба изнети из јагодњака и уништити.
Соња Цветковић