Орах може да доноси род и четрдесет година, што га чини једном од сигурнијих инвестиција погодном за дугорочни породични посао.
На тај начин су размишљали и чланови породица Бркљач и Лазовић када су у селу Торњош на северу Бачке засадили 57 хектара под орахом.
Одмах уз засад саградили су и погон за сушење и паковање ораха. Ових дана убира се први род са двогодишњих стабала. Како године одмичу принос само расте, а неки максимум је пет и по тона по хектару.
Воћњак за потомство
Једна од идеја породица Бркљач и Лазовић да почну производњу ораха у Торњошу била је и да обезбеде пословну сигурност за наследнике.
– Ја мислим да су они гледали на ово као нешто другорочно, дугорочна инвестиција из које наравно можемо да имамо бенефит и ми сада и наше породице једног дана. Сматрали смо да је ово нешто сигурно, а опет повезано са природом – наводи Алекса Бркљач, сувласник плантаже ораха.
Сорте које доминирају на плантажи су чендлер и лара. Одликују се танком љуском, лако се тресу чим буду физиолошки зрели у зеленом омотачу.
Машина која скупља орахе је тако пројектована да са земље прикупи 98 % опалог ораха. Да би се сачувао квалитет мора одмах у дораду, па је зато овде подигнут и погон са сушење и паковање ораха.
На плантажи савремене сорте
Лука Радивојевић, руководилац производње каже да су то савремене сорте ораха на које наше домаће тржиште још није можда навикло.
– То су сорте са посебно светлим језгром. Ако хоћемо да сачувамо то светло језгро, у року од 24 часа од момента брања плод мора да уђе у сушење и почне процес сушења. Да не би дошло до процеса оксидације, губљења на боји и тако даље. Сушимо тако да у језгру остане неких 4-5 % влаге“ – истиче он.
Илустрација: Чланови породица Бркљач и Лазовић када су у селу Торњош на северу Бачке засадили 57 хектара под орахом
Предност ових сорти је што трпе нешто гушћу садњу, а процена је да у петој години производња може покрити трошкове.
Домаћи орах дефицитаран
На тржишту је годинама уназад изражен недостатак домаћег ораха.
– За разлику од лешника где бележимо пораст извоза и зараду од извоза лешника, овде и даље имамо увоз ораха, значи да је дефицитарна роба – наглашава Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.
Он напомиње и да Србија за увоз ораха да око 2 мил УСД.
Смањење производње ораха у Србији приметно је од 2009. године када смо имали годишњу производњу од 27.000 тона.
Просек у протекле четири године је око 9.400 тона на око 3.500 хектара.
Извор: https://www.ekapija.com/news/5337028/dve-porodice-u-backom-selu-tornjos-pokrenule-biznis-gaje-orahe-na-57