Једанаест непознатих сорти откривено је у оквиру овог пролећа започетог пројекта под називом „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards”, који има за циљ да идентификује старе и непознате чокоте винових лоза сакупљених широм Србије.
Генетичким анализама било је обухваћено 90 узорака из Топлице, Жупе, Неготинске крајине, Делиблатске пешчаре, околине Ниша, Алексинца, Пирота, села испод Суве планине, Вршца, Ораховца, манастира Рача, Студеница и Сретење, те околине Требиња.
– Резултати су помало изненађујући, јер смо у претходном пројекту имали већ неколико непознатих сорти из виноградарских региона Србије – каже проф. др Славица Тодић са Пољопривредног факултета у Београду и руководилац пројекта у ком учествују научници са Универзитета у Београду, проф. др Жељко Томановић са Биолошког факултета и дописни члан САНУ и др Мирослав Николић, научни саветник из Института за мултидисциплинарна истраживања.
– Највећи број непознатих сорти долази из околине манастира Рача, односно Скита Светог Ђорђа, где је претходно идентификована једна стара непозната мускатна сорта и уз додатне четири у овом истраживању, то је укупно пет на том малом простору. Очигледно се ради о једном преживелом старом винограду који су пре неколико стотина година посадили монаси који су ту живели. Пронашли смо и три непознате сорте поред манастира Студеница, три у Жупи и једну у Делиблатској пешчари, у близини Банатског Карловца.
Илустрација: Старе, аутохтоне сорте могу помоћи старучњацима посебно када су у питању климатске промене
Професорка Тодић напомиње да је једна од три непознате сорте из Жупе, детектована генетичким истраживањима хербаријума Андреја Волног из Сремских Карловаца. Та сорта је пре 200 година гајена на Фрушкој гори и нашла се у Волнијевом хербаријуму, а сада је нађена и у Жупи.
Пронађене су заправо две биљке у селима Трнавци и Ржаница које се поклапају са једном непознатом сортом из хербаријума. За сада нема никаквих ближих података, али како је секвенцирање читавог Волнијевог хербаријума при крају, очекују се веома занимљиви и нови подаци о нашој винској историји.
– Постоји могућност ревитализације неких од ових старих и непознатих сорти, на чему ћемо радити. Занимљиви су и налази неколико познатих сорти за које се није знало да постоје у Србији. На пример, уз манастирску цркву у Рачи расте француска хибридна сорта Rougeon, која се данас комерцијално гаји у САД. Даље анализе и утврђивање педигреа наредни су наши кораци, а главни циљ је да пронађемо родитеље прокупца. Видећемо такође и да ли постоји веза ових непознатих сорти у педигреима наших или регионалних винских сорти. Издвојили смо шест комерцијалних клонова прокупца, који су у фази испитивања, као и старе чокоте ове сорте из различитих винских региона у Србији. Планирано је секвенцирање комплетног генома прикупљених узорака прокупца, чиме бисмо утврдили најповољније генетичке варијанте за текуће и предстојеће климатске промене, применом одговарајућих математичких модела. Ово ће бити изузетно важно за даље унапређење гајења ове наше најзначајније домаће сорте – истиче проф. др Славица Тодић.
По речима Мирослава Николића, у Неготинској крајини је у претходним пројектним истраживањима детектована једна непозната сорта, а сада је анализиран и стари чокот са зграде некадашњег среског начелства у Неготину, данашњег Историјског архива. Како каже др Николић, утврђено је да се ради о старој бугарској сорти дурман, која вероватно датира из античког периода, а која до сада није била позната у Србији.
Илустрација: Сорта која је пре 200 година гајена на Грушкој гори пронађена у Жупи
Учесници у пројекту указују на то да се истраживање спроводи у сарадњи са Институтом за вино и винову лозу из Ла Риохе, најзначајнијег винског региона Шпаније. Применом науке, а пре свега најсавременијих генетичких метода на овом институту су ревитализоване четири старе и непознате шпанске сорте, које се данас комерцијално успешно гаје у Шпанији, једном од најзначајнијих светских извозника и произвођача квалитетних вина.
Претходним пројектом „Валоризација генетских ресурса винове лозе у Србији: геномски приступ за виноградарство 21. века“, који је реализован 2021. и 2022, значајно су унапређена сазнања о локалним и одомаћеним винским сортама у Србији, применом најновијих генетичких метода.
Пројекат „Genetic varietal identification of vines from Serbian vineyards”, покренут ове године, наставак је тих значајних истраживања, која треба да допринесу реконструкцији наше винске историје, евентуално новим открићима старих непознатих и заборављених сорти које су у даљој прошлости биле гајене широм Србије. А досадашњи резултати говоре да су наши стручњаци на добром путу да то и постигну.
Манастири – ризнице еколошког блага
Први резултати овогодишњег истраживања говоре да је највећи број непознатих сорти пронађен у манастирима. Највероватније су у питању остаци старих манастирских винограда.
„Што се тиче манастира Рача, чули смо од старешине манастира да су код Скита светог Ђорђа биле испоснице и да су их монаси напустили пре око 300 година, вероватно под притиском Турака, као и да је туда пролазио каравански пут преко Дрине. По распореду преосталих чокота који као лијане расту уз дрвеће, очигледно је да је ту био неки стари виноград. У српским манастирима постоји дуга традиција справљања вина и они то раде и данас, али немамо неке одређеније детаље”, каже проф. др Жељко Томановић.
Аутор: Зорица Милосављевић
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/najnovije-vesti/otkriveno-cak-11-nepoznatih-sorti-genetickom-analizom-cokota-vinove-loze-na-zgradi-istorijskog-arhiva-pronadjen-durman-iz-antickog-perioda-2025-12-07
ФОТО: Pixabay
