Србија је годинама била једна од најпознатијих произвођача малина у свету. „Црвено злато“ како волимо да кажемо узгаја се на око 20.000 хетара, а наша земља је била светски лидер у извозу посебно смрзнуте малине. Највише се гаји у Шумадији и Западној Србији, односно у Ариљу, Ивањици, Чачаку, Пожеги, Ужицу…
Међутим, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), Србија је током 2025. године произвела 82.577 тона малина, што је чак 35 одсто мање у односу на рекордну 2018. годину, када је производња износила 127.010 тона. Ови подаци потврђују да је 2025. једна од слабијих година за домаћу производњу овог стратешки важног извозног производа од кога живи велики број породица.
Илустрација: Прошле године је подбацио род малине, али је цена била добра
Како је за Агробизнис магазин рекао Милан Маричић узгајивач малине из Ивањице прошла година је била заиста тешка због суше. Малину гаји на неких 35 ари, а овом врстом воћарства се бави већ више од 20 година.
-Када година није сушна уберемо око пет тона малине, док смо прошле године имали много мање рода тек негде око три тоне, иако смо једно време морали да заливамо засад због суше. Приноса је било, али је род значајно смањен, доста плодова је опало и баш се осетило кад је принос у питању. Из године у годину суша утиче на приносе и једини начин да се спаси род је наводњавање. Проблем што услед високих температура пресуше и извори, па немате воде за заливање – рекао је Маричић.
Према његовим речима упркос бројним проблемима посебно са сушом у ивањичком крају нема одустајања од гајења малине која је и даље главни приход за многе породице.
-Каква је година била што се рода тиче барем смо били задовољни ценом, мада увек може боље. Са прошлогодишњом ценом од око 600 динара по килограму могли смо да покријемо трошкове и заиста не могу да се жалим. Квалитет ивањичке малине је одличан, посебно конзумне, а код нас се гаји на надморској висини од 900 до 1.200 метара. Да није суше и принос би сигурно био бољи – додаје он.
Илустрација: Милан Маричић из Ивањице већ 20 година се бави малинарством и нема намеру да одустане
Без обзира на климатске промене и све теже услове за узгој малине Маричић не размишља о одустајању већ од побољшавању наводњавања, јер без тога очигледно више не може.
-Малина је сад у стању мировања и ова зима, која је доста хладнија у односу на претходне и са снегом, јој прија. Видећемо кад крену радови у малињаку и везивање крајем марта и почетком априла каква је ситуација. Није било пуно снега, па не би требало да буде много поломљених изданака. Надам се да ће ова година, што се тиче климе, бити много боља за малине – рекао је Маричић.
Прошле године није имао проблема ни са откупом. Малину је након бербе предао у Ивањици локалном откупљивачу који је био коректан што се тиче исплате.
-Знате како све зависи од цене. Ако је цена малине добра народ ће се борити и наставити да је гаји без обзира на сушу и временске проблеме. Ни малина више не може без наводњавања, ништа без воде не може. Мој засад се налази на 1.100 метара, али имамо у близини потоке само треба да видимо како ту воду пумпама да спроведемо до малињака – казао је Маричић.
Како истичу стручњаци смањене извозне количине делимично су ублажене растом извозних цена, али скупља малина на светском тржишту истовремено подстиче производњу у другим земљама. Посебно се издваја Украјина, која је нагло повећала производњу и тако озбиљно појачала притисак на српске извознике и количинама и ценама.
Илустрација: Србија има малину врхунског квалитета, па се купује по највећој цени на светском тржишту
По вредности извоза, Србија је до трећег тромесечја 2025. била прва у свету током најмање 19 узастопних квартала, али је у трећем. кварталу 2025. пала на друго место. То је изгледало овако:
- Пољска: 95 милиона евра
- Србија: 92,9 милиона евра
- Украјина: 62,3 милиона евра
- Кина 34,8 милиона евра
- Чиле 30,9 милиона евра.
Према подацима РЗС још неповољнији тренд види се код количина извоза. У трећем кварталу 2025. године Србија је пала на треће место у свету иза Пољске и Украјине.
- Пољска: 33.000 тона
- Украјина: 25.400 тона
- Србија: 19.000 тона
- Кина: 13.000 тона
- Чиле: 10.300 тона
Добра вест је да је квалитет српске малине добро познат у свету, па се она и најскупље плаћала. Раст цена ишао је у прилог домаћим извозницима. Просечна извозна цена српске малине порасла је са 3,54 евра по килограму у другом на 4,88 евра по килограму у трећем кварталу 2025. године. Међу највећим произвођачима Србија је имала убедљиво највишу цену малина. На другом месту била је малина из Чилеа која се продавала по цени од 3 евра по килограму, потом следи Пољска са ценом од 2,87 евра, Украјина са 2,45 и Кина са 2,67 евра по килограму.
Извор: Агробизнис магазин