У Србији се у последњој деценији тихо развија једна од најперспективнијих воћарских грана. Плантажни засади лешника ничу широм земље, модерна технологија улази у производњу, а страна и домаћа кондиторска индустрија све снажније гледа ка нашим воћњацима. Лешник више није само култура из дворишта, већ стуб професионалне пољопривреде и извозни адут.
Иако природни услови у централној Србији највише погодују лешнику, највеће површине данас се налазе у Војводини, где су доминантни модерни, плантажни засади. Према статистичким подацима, у Војводини је концентрисано 44 одсто свих засада, затим следе Јужна и Источна Србија са 24 одсто и Шумадија и Западна Србија са 23 одсто. Ова просторна одредница открива важан тренд: близина обрадивих површина, инфраструктуре и прерађивачких капацитета све више одређује карте у воћарству.
Површине под лешником годинама расту. У 2024. години под лешником је било 8.718 хектара, док је 2017. та површина износила 3.218 хектара. То значи да је Србија у седам година више него удвостручила производне капацитете. Ипак, овако брз развој пратио је и један изазов – временске прилике и млада структура засада донеле су колебања у приносима. У 2024. години произведено је 8.910 тона лешника, што је пад од тринаест одсто у односу на претходну годину, али и даље солидан ниво имајући у виду да плантажи постепено улазе у пуни род.
Посебно занимљива је спољнотрговинска слика. Српски лешник, препознат по квалитету, све више осваја тржишта. У 2024. години извезено је 1.759 тона, највише у Италију, а вредност извоза достигла је 5,7 милиона евра. Значајан искорак десио се након 2021. године, када су у пун род ушли засади подигнути у оквиру великих инвестиција у производњу садног материјала и плантажне засаде. Највећи светски купац, компанија „Фереро“, већ годинама снажно подржава развој домаћег узгоја кроз своју компанију у Србији. То је донело стабилан откуп, знање и сигурност произвођачима, али и позиционирало Србију као све важнијег играча на европској мапи лешника.
Ипак, када је реч о тржишту, Србија и даље увози део потребних количина. Током 2024. године увезено је 740 тона, углавном из Турске, што указује да домаћа производња још није достигла пуни потенцијал и да је простор за раст значајан. Тражња глобалне кондиторске индустрије, која троши три четвртине светске производње лешника, обезбеђује стабилну перспективу. То је једна од ретких воћарских култура за коју се може рећи да ће сваки квалитетан, тржишно оријентисан производ наћи пут до купца.
Држава већ годинама подржава развој воћарства кроз бројне мере, што је овој култури дало снажан подстицај. Пољопривредна газдинства која се баве лешником могу да рачунају на подстицаје за подизање вишегодишњих засада, набавку опреме, анализу земљишта и, посебно важно, на систем е-Аграр кроз који се субвенције подносе брже и ефикасније. Максималан износ по кориснику за подизање нових засада износи до три милиона динара, уз подршку до шездесет пет процената инвестиције у маргиналним подручјима. Поред тога, произвођачи имају могућност набавке нове механизације, система за наводњавање, противградних мрежа и опреме за прераду и складиштење уз подстицаје, што је посебно значајно у лешнику, где савремена технологија одлучује о квалитету и стабилности приноса.
У структури српског воћарства лешник још увек чини релативно скроман део, али његов значај расте. Од укупних воћних засада у Србији, лешник у 2024. години чини око 4,4 процента, али управо та позиција показује колико је простора за ширење. Оно што некада беше занат, данас је бизнис са дугорочном перспективом.
Лешник је култура која не трпи импровизације, али награђује стрпљење. У времену када светска потражња расте, а купци траже стабилност и квалитет, српски произвођачи имају прилику да освоје своје место у најпрофитабилнијем сегменту воћарства. Ако наставимо садашњим темпом, будућност овог сектора биће не само стабилна већ и изузетно профитабилна – а лешник ће постати један од симбола модерног српског аграра.
Спој науке, улагања, подршке државе и јасног тржишног пута показује да је време лешника у Србији тек почело. И да ће свако зрно убрано у овој земљи бити све вредније у годинама које долазе.
Охрабрује и недавна изјава ресорног министра Драгана Гламочића да ће субвенције за високоинтензивне воћарске културе, као што је лешник, бити додатно повећане. Та порука је изузетно значајна за сектор, јер јасно показује да држава препознаје стратегијски значај ове производње и спремна је да прати динамику и инвестициони циклус који су потребни да би се остварили високи приноси и конкурентност на међународном тржишту. Управо овакви сигнали политике подршке уливају сигурност произвођачима и инвеститорима да наставе са улагањима у наводњавање, модерне системе узгоја, садни материјал и прераду – што је основ да лешник постане један од најпрофитабилнијих сегмената српског воћарства.