Дуња је воћна врста за коју произвођачи стално исказују заинтересованост што је и оправдано обзиром на њену погодност за разне видове прераде како на самом газдинству тако и у прерађивачкој индустрији. Иако се прерадом справљају слатка, компоти, сокови а има и оних који је воле конзумирати у свежем стању чини се да тренд производње а и потрошње ракије дуњеваче не опада у нашој земљи. Следи приказ две сорте о којима се може размишљати у будућности, једна потиче из Немачке а друга је настала оплемењивачким радом наших стручњака у Србији.
Дуња Робуста (Cydora Robusta, уписана у Регистар признатих сорти 2023. год.) има крупне плодове који теже до 600 грама. Плодови су златножуте боје, са глатком и сјајном покожицом, атрактивног изгледа. Месо плодова је чврсто, сочно и ароматично, са пријатном слатко – киселкастом нотом. Има мишљења да јој арома није тако изражена као код Лесковачке дуње. Сазрева у октобру, плодови су чврсти и добро се држе током складиштења. Иначе сорта је снажног стабла и бујног пораста па се препоручује садња у размаку 5 џ4 м или сл. да би се обезбедила добра вентилација и довољно простора за раст. Сорта се одликује високом отпорношћу на болести, укључујући бактеријску пламењачу и монилију и управо због овог податка повећано је интересовање произвођача за овом сортом. Такође спада у самооплодне сорте па јој није неопходан опрашивач.
Илустрација: Дуња је одлична за прераду посебно за популарну врсту ракије
Дуња Макрена настала је укрштањем чешке дуње и лесковачке дуње и призната је за нову сорту 2025. године. Сорта има стабло средње бујности са округластом круном. Скелетне гране се одвајају под широким углом. Цветање се одвија у средњем термину, а фенофаза цветања траје од седам до десет дана. Сорта је самооплодна. Улази рано у период плодоношења и одликује се добром и редовном родношћу. Исполјава умерену отпорност према ниским температурама и суши а у природним условима заражавања показује средњи степен толерантности према најзначајнијим проузроковачима болести и штеточинама. Плод је средње крупан, просечне масе око 230 г, округластог облика. Покожица је глатка, нежне текстуре, жуте боје, прекривена финим длачицама. Семена кућица је мала а мезокарп је крем жуте боје, чврст, средњезбијене и ситнозрнасте структуре. Просечан садржај растворлјивих сувих материја износи око 16%, укупних шећера 9%, инвертних шећера 7,6%, сахарозе 1,25% и укупних киселина 0,86%. Плод је погодан за конзумацију у свежем стању као и за прераду. Може се чувати до краја марта без појаве потамњења мезокарпа и губитка сочности. Плодови сазревају половином октобра, у слично време када и плодови сорте лесковачка дуња.
Сорта Макрена се одликује раном, редовном и високом родношћу и препоручује се за интензивну производњу у засадима дуње. Наводи се да сорта има дужу вегетацију и касно одбацивање лишћа па треба пажлјиво планирати агротехничке мере посебно ђубрење, да не би дошло до продужетка вегетативног раста летораста и њиховог потенцијалног измрзавања током зимског периода.
Извор: ПССС
ФОТО: Pixabay
