Свеже јагоде или малине у децембру некад су могле да се купе само из извоза по астрономској цени. Данас је то могуће и из домаће производње. Наиме, све више узгајивача овог воћа одлучују се да јагоде и малине гаје у пластенику што јесте скупља, али и врло исплатива инвестиција зато што ово воће ван сезоне има и за два до три пута већу цену. Осим тога климатске промене које погађају воћаре донеле су хладно пролеће често праћено мразом и сушна лета која утичу на приносе у воћарству.
Предност узгој јагода и малина у заштићеном простору осим продуженог времена бербе пружа и могућност сигурнијег и бољег рода који се брже и лакше пласира на тржиште ван сезоне. Узгој јагода било у тунелима или класичним пластеницима постао је готово уобичајени начин у Србији, а последњих година све је више и малинара који се одлучују за овај начин производње.
Илустрација: Пластеничка производња јагода исплаћује трошковећ током прве године
Кад су у питању јагоде у пластеницима се гаје најпознатије сорте као што су алба, клери, роксана, а могу се гајити не само у лејама већ и у саксијама и хидропонски што јесте скупље, али тада јагоде дају и веће приноса. За пластенички узгој малина користи се више сорти:
- Glen Mor – добра отпорност на болести, прилагодљивост земљишту, квалитетни приноси чак и тамо где друге сорте слабије успевају. У питању је рана сорта која даје и добар јесењи род на новим изданцима, па можете имати две бербе годишње у пластенику.
- Heritage – сорта која се успешно користи у пластеничким засадима у Србији, а ова малина има добру структуру плода и изузетно је укусна. Добро подноси контролисане услове, а најчешће се продају свежи плодови за конзум.
- Виламет – најзаступљенија сорта малина у Србији која даје квалитетан, сочан плод. Уз правилну негу и заштиту (влага/вентилација) даје стабилан род и пластенику.
Без обзира да ли је у питању јагода или малина пластеник штити воће од временских екстрема: касних пролећних мразева, јаких киша и града, ветра, наглих температурних осцилација… У контролисаним условима биљке равномерније расту и цветају, а сами плодови су уједначенији што за резултат има већи принос и стабилан квалитет током целе бербе. Приликом узгоја у пластенику уз правилну негу воће је мање подложно болестима што значи и мање прскања хемиским препаратима. Осим тога у већини пластеника се користе системи за заливање, па је рационалнија потрошња воде и ђубрива, јер се биљке прецизније прихрањују.
Илустрација: Малинама је мана што им је потребно три године од садње да би давале пун род
Међутим, иновације су управо оно што од класичног пластеника прави профитабилан, стабилан и предвидљив производни систем. Неопходна су значајна улагања посебно ако почињете од нуле, али добра вест је да се ове иновације могу брзо исплатити. Да бисмо вам што реалније дочарали како то изгледа у пракси направили смо прорачун за пластеник од 1.000 квадрата и колика улагања су потребна.
Пластеник (конструкција + фолија) 8.000 – 12.000
Систем кап по кап 800 – 1.200
Резервоар + пумпа 500 – 800
Вентилација (ручна/полуаутоматска)700 – 1.200
Основно грејање ( умерено) 2.000 – 4.000
Цене су у еврима, а укупна основна инвестиција уколико користите скупље материјале је нешто више од 19.000 евра.
Садни материјал:
јагоде 6.000 –7.000 садница 2.500 – 3.500
супстрат / припрема земљишта 1.000 – 2.000
Ђубрива и биопрепарати 700 – 1.200
Бумбари (опрашивање) 150 – 300
Заштита 300 – 600
Укупно: 7.600 евра
Иновације:
Сензори (темп. влага) 800 – 1.500
Аутоматска фертигација 1.200 – 2.500
Дигитално праћење 200 – 500
Укупно: 4.500 евра
Када се све сабере у зависности од нивоа опремљености, грејања и инпвација за модеран, пластеник од 1.000 квадрата треба вам нешто више од 31.000 евра.
Илустрација: Рана малина или она која се бере у децембру вишеструко је скупља од оне у сезони
Када су у питању приноси и приход јагоде у заштићеном простору дају род од пет до седам килограма по метру квадратном, што је пет до седам тона рода. Просечна цена ових јагода је између 2,5 и 4 евра по килограму, годишњи приход може да достигне 28.000 евра што значи да се уложени новац враћа за годину до годину и по дана. Малине у пластенику дају принос од три до пет килограма по квадратно местру односно три до пет тона. Цена ране малине најчешће је шест евра, што значи да годишњи приход може да буде и до 30.000 евра, а ако има две бербе онда је и приход већи. Малинама је мана што пуну родност достижу тек три године након садње. Ваља напоменути да пластенички узгој јагода и малина захтева свакодневно праћење, знање или добру саветодавну подршку као и унапред договорен пласман производа на тржиште.
Извор: Агробизнис магазин