Складишта у којима се чувају залихе малина у нашој земљи су скоро празна. Слична ситуација је тренутно и у Пољској, Украјини и другим земљама које ово воће извозе у смрзнутом стању.
– Ценовно гледано, српски произвођачи су ове године остварили највишу цену малине. А поједини хладњачари платили су тако цену непознавања развоја догађаја и уговорених лошијих аранжмана са иностраним купцима – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије и представник наше земље у Светској организацији произвођача малине (ИРО).
Говорећи о стању на терену, он истиче да због огромног мањка квалитетне робе велики купци из света ових дана шаљу упите, осматрају и покушавају да направе што повољније аранжмане за следећу годину. Иако не тргује малином, због дугогодишњег сагледавања стања и прилика у нашем и светском малинарству, али и активног учешћа у Светској организацији произвођача малине, у претходних двадесетак дана Лепосавић је имао више сусрета са великим купцима из Француске, Америке и Чилеа.
Како каже за наш лист, Французи су посебно спремни на дугорочну сарадњу због захтева њихових купаца који потражују искључиво малину најбољег квалитета. А то је, како напомиње, без имало претеривања малина из Србије.
– И поред постојећих хладњача које су у њиховом власништву, спремни су на куповину још прерадних капацитета, одакле би малину дистрибуирали на француско и јапанско тржиште. Са нашим произвођачима већ су направили договоре за следећу годину. Покушавају да обезбеде још већи број коопераната– каже Лепосавић и истиче да постоји само један услов. А то је да за њихове потребе гаје првенствено „виламет” или „микер”.
Илустрација: Французи су спремни на дугорочну сарадњу због захтева њихових купаца који потражују искључиво малину најбољег квалитета
Према његовим речима, не интересују их друге сорте које су, у недостатку доброг садног материјала, последњих година ширене у нашим малиногорјима јер оне не задовољавају њихове потребе и нису по укусу њихових потрошача. Иако послују по читавом свету, каже да је њихово опредељење и стратешки циљ управо Србија и ове две сорте за које су и ранијих година плаћали веће износе у односу на највећи број откупљивача код нас.
– Слично је и са Американцима. Они су упркос царинама и скупом транспорту спремни на улагање у наш посустали малинарски бизнис. И сви они најављују више цене за произвођаче у наредној години која је проузрокована повећаним растом тражње у готово свим земљама света – напомиње наш саговорник.
Познато је, подсећа, да смо и ми ове сезоне имали рекордно ниску производњу од око 18.000 тона и да је ово највећи подбачај од свих земаља извозника.
На питање каква нас ситуација у производњи и промету овог воћа очекује у будућности, каже да је цена у откупу ове године утицала на повећање улагања и одржавања засада. Међутим, високе температуре и недостатак влаге у већем делу вегетације утицали су на слабији раст и лошију кондицију засада који треба да плодоносе у следећој години.
– Таква ситуација не обећава стабилизацију приноса у следећој години, а слично је и у другим произвођачким центрима у Европи и свету – напомиње Лепосавић.
Илустрација: Србија је позната по квалитетној смрзнутој малини
Генерално гледано, највећа производња ове сезоне остварена је у САД и износила је 82.000 тона, од чега је свега 33 одсто било намењено за смрзавање и прераду. Друга у светским оквирима била је Пољска са 70.000 тона, од којих 70 одлази у прераду, Украјина је трећа са 65.000 тона и истим процентом прераде. Знатно мање количине су произведене у Чилеу, 25.500 тона, а 75 одсто њихове бербе се преради.
– Без обзира на огроман пад код нас у овој години, дугогодишња пракса за малину произведену у Србији је да се око 95 одсто смрзне и као таква продаје на страном тржишту. Када је реч о другим земљама у којима се малина производи, њихове производње су на знатно нижем нивоу и тржишту нуде мање количине овог воћа – објашњава саговорник.
Недавно је актуелизована прича о формирању новог Савета за малину, а Лепосавић сматра да од састава, односно знања чланова савета, зависи и сврха његовог постојања. А то би пре свега требало да буде креирање праваца развоја и побољшање пласмана малине кроз укључивање доказаних стручњака.
– У досадашњим радним телима често су учествовали и некомпетентни људи. Медијска иступања неких од њих због изношења нереалних захтева или неаргументованих ставова изазивало је револт код наших традиционалних купаца и донело више штете него користи – каже Александар Лепосавић.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/709739/francuzi-i-amerikanci-imaju-velike-planove-za-sccpsku-malinu