У Институту за воћарство у Чачку већ годинама настаје својеврсна „ген-банка“ домаћих сорти: највреднији биљни материјал чува се криопрезервацијом у течном азоту, како би аутохтоне врсте остале безбедне, безвирусне и доступне и будућим генерацијама произвођача
У Институту за воћарство у Чачку већ више од десет година развија се програм дуготрајног очувања биљних генетичких ресурса, који се спроводи у оквиру Одељења за физиологију воћака.
Чување генетског материјала
Основа програма је криопрезервација – метода која омогућава дугорочно чување генетског материјала уз ниже трошкове и мањи ризик у односу на класичне колекције на отвореном или у засаду.
Биљни материјал континенталних воћних врста чува се у течном азоту на температури од минус 196 степени Целзијуса, што, како наводе у Институту, обезбеђује очување аутохтоних сорти према највишим светским стандардима.
– Ми већ 10–15 година интензивно радимо на развијању протокола за различите технике криопрезервације, а у последњих пет-шест година смо се посебно фокусирали на аутохтоне шљиве – каже др Татјана Вујовић, научни саветник Института за воћарство Чачак.
Илустрација: Последњих година повећава се интересовање произвођача за аутохтоне сорте
Додаје да је циљ да се сачува генетска основа домаћих, локално прилагођених сорти, али и ретких врста које би, без систематске заштите, могле да нестану из производње.
У Институту истичу да додатни значај програму даје раст прерађивачке индустрије и све већи број дестилерија, што последњих година повећава интересовање произвођача за аутохтоне сорте.
Старе сорте отпорније
Старе сорте су, према наводима стручњака, често отпорније и стабилније у променљивим климатским условима, а истовремено доносе препознатљив квалитет и ароматски профил сировине, што је посебно важно за прераду и производе са додатом вредношћу.
Илустрација: Важно је да се сорте сачувају у безвирусном статусу односно да буду потпуно ослобођене од вируса и других патогена
Директор Института др Дарко Јевремовић наглашава да је „од изузетног значаја“ да се сорте сачувају у безвирусном статусу – односно да буду потпуно ослобођене од вируса и других патогена.
– Кренули смо полако и са умножавањем тих сорти, како би у неком наредном периоду биле доступне и купцима – наводи Јевремовић.
Такав приступ, објашњавају у струци, смањује ризик да се у производњу унесе заражен садни материјал и доприноси стабилнијим приносима и квалитету.
Јединствене збирке
Применом криопрезервације, у чачанском Институту формира се и прва колекција аутохтоних воћних врста из појединих земаља Балкана и Грузије, које планирају да своје генетичке колекције јабуке, шљиве и винове лозе депонују у Србији.
Др Татјана Вујовић истиче да су такве збирке посебно важне јер представљају „сигурносне колекције“: уколико дође до еколошких катастрофа, напада болести и штеточина, поплава или других ванредних догађаја, материјал остаје сачуван у контролисаним условима и може да се користи за обнову засада и даље оплемењивање.
У Институту подсећају да напредак у биљној биотехнологији и молекуларној биологији, посебно у лабораторијским условима, омогућава континуирану производњу и селекцију материјала, уклањање патогена и дугорочно очување биљних генетичких ресурса.
Како оцењују, то је кључна претпоставка за очување биодиверзитета, унапређење производње и сигурнију будућност воћарства у условима климатских промена.
Извор: https://www.ekapija.com/news/5432093/institut-za-vocarstvo-u-cacku-formira-prvu-kolekciju-autohtonih-vocnih-vrsta-gen
ФОТО: Pixabay
