Европско виноградарство у нову сезону улази са опрезним оптимизмом. Процењена производња вина у 2025. години износи око 145,5 милиона хектолитара, што је тек један проценат више у односу на претходну сезону. Ипак, овај резултат остаје значајно испод петогодишњег просека, а Европа је и даље далеко од нивоа који је оствариван пре климатских екстрема и тржишних турбуленција.
Иако производни бројеви постепено расту, разлика у односу на 2018. годину и даље премашује 40 милиона хектолитара, што јасно показује да се вински сектор није опоравио од серије шокова који трају већ неколико година.
На врху производње и даље су Италија, Француска и Шпанија. Италија задржава прво место са око 47 милиона хектолитара. Француска је стабилна на другом месту са око 37 милиона, али и даље испод свог уобичајеног просека. Шпанија, са падом на око 31,5 милиона хектолитара, наставља низ негативних трендова узрокованих сушом, екстремним врућинама и болестима лозе.
Снажни климатски удари током године тешко су погодили произвођаче. Поплаве, суше и високе температуре оставиле су последице широм континента, док су пожари у јужној Француској уништили више од хиљаду хектара винограда. Неједнака расподела падавина додатно отежава планирање у производњи, јер поједини региони пате од исцрпљених водних резерви, док су други под ударом олуја и превелике влаге.
Европски винари носе и терет тржишта. Слабија домаћа потражња, више цене живота и промене навика потрошача смањују продају на европском тлу. Америчке царине на европско вино и даље уносе неизвесност у извоз, притискајући цене и профитабилност.
Ипак, упркос свим тешкоћама, многи виноградарски региони показују импозантну отпорност. Позитивни примери стижу из Италије, где су благе зиме и добра влажност земљишта омогућили повећање производње у већини региона. Посебно се истиче југ земље, са снажним растом у Базиликати, Абруцу и Молизеу, док Венето остаје водећи по обиму.
Супротно томе, Немачка и Португалија бележе пад производње, што сведочи о великој разноликости климатских и тржишних околности широм континента. Симболично, али значајно, Шведска наставља свој раст и постепено улази на винску мапу Европе, ослањајући се на климатске промене као на шансу, а не ризик.
Виноградарство, као један од најзначајнијих аграрних сектора Европе и важан део културног наслеђа, пролази кроз најозбиљнији период трансформације у модерној историји. Пред произвођачима су изазови који захтевају нове приступе, технолошке иновације и снажнију подршку политика, како би европско вино остало препознатљив знак квалитета у свету.