У сенци ширих економских турбуленција и снажног притиска пољопривредника широм Европе, Европска унија креће у једну од најамбициознијих и најконтроверзнијих реформи Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) у својој историји. Ова реформа не представља тек козметичку измену, реч је о дубокој и свеобухватној трансформацији која би могла заувек да промени начин на који ЕУ финансира и управља својом пољопривредом.
Оно што је Европска комисија недавно представила, само је први корак ка крупним променама: стварање јединственог буџетског фонда који би објединио ЗПП, кохезиони фонд и рибарске субвенције под један кишобран правила. Овакво „велико спајање“ најављује крај досадашње структуре ЗПП-а, која је деценијама функционисала на основу два стуба. Уједно, овај потез убрзава процес ренационализације пољопривредне политике, што многи тумаче као неформално напуштање идеје о „заједничкој“ пољопривреди у европском духу.
1.Од еволуције до револуције – комесар Хансен мења правила игре
Комесар за пољопривреду, Кристоф Хансен, који је до сада важио за умереног реформатора, нашaо се у центру пажње. Иако је на почетку мандата обећавао „еволуцију, а не револуцију“, нова ЗПП делује управо супротно том обећању. Укидање стубова, увођење јединственог фонда и значајно смањење услова за добијање субвенција представљају најдрастичнију реформу у више од две деценије.
Илустрација: Пољопривредници широм Европе су незадовољни најављеним изменама аграрне политике
Иако је на први поглед реч о надоградњи мера које су уследиле након таласа протеста пољопривредника у више земаља, реалност показује да је ово много више од техничке промене већ је у питању је прави политички и буџетски земљотрес.
2.Спајање фондова
Дуго најављивано и коначно реализовано — спајање ЗПП-а и кохезионе политике у један Јединствени фонд сада је званично део плана. Иако ће ова нова структура бити флексибилнија у расподели средстава, у пољопривредном сектору су се потрудили да ублаже последице.
Наиме, посебан механизам „ограђивања“ осигурава да значајан део новца остане искључиво за аграрне потребе. То значи да, иако се буџет централизује, пољопривреда неће изгубити свој приоритет бар не на папиру.
3.Крај „другог стуба“, али не и крај руралног развоја
Једна од најсимболичнијих и најемотивнијих промена за стручњаке и бивше креаторе ЗПП-а јесте укидање познате структуре два стуба, која је на снази од 1999. године. Посебно је значајна судбина „другог стуба“, који се односио на рурални развој, подршку малим пољопривредницима и агроеколошке пројекте.
Добра вест је да се рурални развој не укида само се више не третира као посебан политички и буџетски ентитет. Његове мере ће наставити да постоје, али без истакнуте видљивости коју је имао у досадашњој архитектури ЗПП-а.
4.Одустајање од заједничке аграрне политике
Заједничка пољопривредна политика полако губи своју „заједничку“ компоненту. Оно што је некада било централизовано и уједначено, сада се све више препушта националним владама. Од 2028. године, ЗПП ће се углавном заснивати на индивидуалним договорима између сваке чланице и Европске комисије.
Илустрација: Одустајање од заједничке аграрне политике плаши фармере посебно у руралним деловима Европе
Овај нови приступ значи да ће утицај других тела ЕУ, попут Европског парламента, бити маргинализован. Страхује се да би ова ренационализација могла поткопати не само кохезију у пољопривредном сектору, већ и саме темеље солидарности унутар ЕУ.
5.Старо у новом руху – и неке новине
Ипак, све није изгубљено. Одређене проверене мере остају на снази. Подршка по хектару, директна плаћања и „повезана“ подршка заснована на специфичним критеријумима остају кључни механизми. Резерва за кризне ситуације, као одговор на тржишне поремећаје, задржана је као сигурносни вентил.
Штавише, нови предлог уводи и иновативне мере социјалне подршке за пољопривреднике. Све земље ће бити у обавези да успоставе службе за помоћ пољопривредницима у случају болести, порођаја или породичних обавеза, што ће делом бити финансирано из националних буџета.
Оно што је почело као техничка консолидација фондова и поједностављење бирократије, претворило се у дубоку реформу која може променити сам идентитет европске аграрне политике. И док ће неки поздравити већу аутономију националних влада, други ће жалити за идејом уједињене европске визије за пољопривреду.
У сваком случају, пред Европом је турбулентан период – а исход ових промена осетиће не само фармери већ и потрошачи, региони и читави национални системи производње хране.
Приредила: Драгана Петровић
Извор: https://www.euronews.com/my-europe/2025/07/16/5-key-ideas-behind-the-eu-commissions-new-farming-rulebook
