У Хрватској је настављен пад броја домаћих произвођача млека, а прошле године кључ у браву својих фарми ставило је око 200 млекара, углавном мањих произвођача. Тако се број произвођача са 2.800 смањио на око 2.600, што представља пад од око 10%.
Реч је о подацима кровне организације произвођача млека – Савеза удружења хрватских узгајивача холштајн говеда (SUHUH). Председник Савеза, Бранко Колак, млекарски произвођач из околине Ђакова, каже да су током 2025. године с производњом највише престали сименталски погони на северозападу Хрватске, мања газдинства која не могу да опстану уз постојеће откупне цене млека, које су у Хрватској међу најнижима у Европи.
– У просеку су на снази откупне цене од око 50 центи и оне су на том нивоу већ дуже време. Остатак Европе је с ценама ишао нешто наниже, али су откупне цене у другим европским земљама и даље боље него у Хрватској – казао је Колак и додао:
– Раније је произвођач добијао око 40% цене коју је млеко достизало на полицама трговина, а данас је то око 30 одсто. Са таквим откупним ценама, дубоко сам уверен да људима можете да дате фарму музних крава и бесплатно – не би је узели, јер нема економске исплативости.
Илустрација: Евидентан пад производње млека у Хрватској
Међу онима који и даље раде велики је број оних који су користили средства из фондова, па су због преузетих обавеза приморани да одређени број година остану у производњи, и то без економске рачунице. Колак процењује да ће бити добро ако је 2025. година завршена са приближно 400 милиона литара произведеног млека. Годину пре тога, 2024, Хрватска је произвела више од 400 милиона литара.
– Генерално гледано, стање није добро. Самодовољност у производњи млека износи тек нешто више од 40 одсто. Ми не само да би требало да се одржимо, већ и да растемо, а ми константно падамо. Држава се хвали да је у пољопривреду и овај сектор уложила милионе и милионе евра, али добар део тих средстава нема везе са пољопривредом, већ са улагањима у сеоске вртиће, шумске путеве, друштвене и ватрогасне домове и слично. Другим речима, то су мере и средства намењена руралним подручјима. Све је то у реду, али за опстанак руралних крајева најважнија је пољопривреда – истиче Колак.
Док у SUHUH-у упозоравају на прениске откупне цене млека, на полицама трговина ових дана млеко никада није било јефтиније, нарочито трајно, УХТ млеко из увоза, које се продаје по цени од свега 55 центи.
Поставља се питање односа откупне цене млека у Хрватској од око 50 центи и продајне цене тог млека у трговинама од 55 центи. Поједини трговачки ланци нуде га по цени од само пола евра још од средине прошле седмице, а у акцијској продаји нудиће га и у наредном седмодневном акцијском циклусу. Реч је о млеку неугледне амбалаже, „која не говори много“, али потрошачима довољно говори – његова цена.
То није млеко, тако га називају само трговачки ланци, поручују хрватски млекари.
– То је производ који је само делимично на бази млека. Изгледа као млеко јер је беле боје, али нема везе са свежим млеком – каже Бранко Колак.
Како се уопште може појавити млеко чија је малопродајна цена готово једнака откупној? Зато што је субвенционисано у земљама у којима се производи – Мађарској, Чешкој, Немачкој…
– Не верујем да се у тим земљама продаје по 55 центи. Јер да је тако, не би га пласирали код нас. Да има прођу тамо, не би долазило овамо. Трговачки ланци га узимају због акција, како би привукли купце. Погледајте само цене свежег млека, ферментисаних производа и осталих млечних прерађевина – каже Колак.
Он прогнозира да ће се пад броја произвођача млека у Хрватској наставити и ове године.
– Дозволили смо трговачким ланцима да праве сопствене робне марке млека. Какве они везе имају с тим – негодује Колак и закључује:
– Ко год буде могао, изаћи ће из ове производње.
Извор: https://www.agrotv.net/hrvatska-polako-ostaje-bez-domace-proizvodnje-mleka/
