Пољопривредници широм Српске махом се окрећу јесењој сјетви уљане репице, пшенице и јечма, јер климатске промјене и суша знатно смањују приносе прољећних култура, прије свега кукуруза. Производњу додатно оптерећују високе цијене сјемена, због чега ће од надлежних затражити и ограничење трговачке марже.
Припреме за јесењу сјетву пшенице су у току, док је уљана репица, у коју бројни пољопривредници полажу наду, углавном засијана.
Осим што очекују мањи утицај временских неприлика, пољопривредници очекују и сигурније тржиште и стабилније приходе од ових култура.
Предсједник Удружења пољопривредних произвођача „Села Семберије“ Бошко Радић каже да су ове јесени засијали чак 30 одсто више уљане репице него лани, јер је суша љетос направила велике губитке код других култура.
– Уљана репица током зиме накупи довољно влаге, а на прољеће јој је довољна једна киша да донесе пристојан принос. Кукуруз је, с друге стране, све већи дебакл, осим за силажу. Принос зрна је минималан, на најбољим парцелама једва до пет тона – истакао је Радић, додајући да ће на прољеће бити засијано много мање кукуруза.
Он наглашава да ће површине под пшеницом додатно бити повећане, иако цијена није реална.
– Да нема подстицаја били бисмо у дубоком минусу. Зато ћемо тражити да подстицај за пшеницу буде увећан са 500 на 700 марака по хектару. То није ствар наше похлепе, већ нужности, јер морамо избјећи прољећну сјетву кукуруза – казао је Радић.
Илустрација: Све више ратара у Републици Српској сеје уљану репицу која одлично подноси сушу
И пољопривредници у Поткозарју окрећу се јесењим културама. Душко Бањац из села Машићи код Градишке наглашава да ће ове године значајно повећати површине под пшеницом и јечмом.
– Земља је јако сува, потребна нам је киша прије сјетве. Ја ћу пшеницу и јечам посијати и на парцелама гдје је било поврће, тако да ћу у односу на прошлу годину повећати засијане површине за око 40 одсто – рекао је Бањац.
Да је суша направила озбиљне проблеме потврђује и предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић.
– Недостатак влаге отежава припрему земљишта, али у неким крајевима већ постоје услови за почетак сјетве. Оптимални рокови за пшеницу тек долазе, док је сјетва уљане репице требало да буде већ завршена. Због климе која не иде на руку ратарима без система за наводњавање, све више њих одлучује се за озиме културе – рекао је Маринковић.
Илустрација: Процена је да ће се кукуруз сејати све мање, јер је постао неисплатив
Он наглашава да ће ове године пшеница вјероватно бити засијана на око 15 одсто више површина него лани, али да су многи произвођачи оријентисани и на уљарице због сигурног пласмана и прихватљивије цијене.
– Пољопривредници су све гласнији када је ријеч о високим цијенама сјемена. Од надлежних ћемо тражити ограничење трговачких маржи на сјеменски материјал, јер дистрибутери унапријед урачунавају наше субвенције у своје цијене. Нереално је да сада за један килограм сјеменске пшенице треба издвојити и до четири килограма меркатилне – каже Маринковић.
Гориво
За разлику од скупог сјемена, цијене горива за сада су стабилне, а не очекује се ни да ће пољопривредна хемија знатније поскупјети, барем до прољећа. То пољопривредници, како каже Стојан Маринковић, виде као једину олакшавајућу околност пред јесењу сјетву, јер им у оваквим климатским условима и високим трошковима производње свака уштеда значи много.
Извор: https://www.glassrpske.com/cir/ekonomija/privreda/ratari-okrecu-ledja-kukuruzu/598328