Wine Vision by Open Balkan и ове године, од 22. до 25. новембра, претвара Београд у европску престоницу вина. Манифестација, која је за само четири године постала један од највећих винских догађаја на континенту, поново окупља најбоље винарије у региону и Европи, потврђујући снажан раст винске културе на Балкану. Посетиоце очекује богат програм, стотине премијерних вина и врхунска гастрономска понуда, док су организатори најавили и рекордан број страних гостију из винског и угоститељског бизниса.
Све детаље у емисији „Хајде да причамо“ открили су наши саговорници – Урош Урошевић, стручни сарадник фестивала, и Игор Луковић, вински новинар и такође сарадник Wine Visiona.
Према речима Игора Луковића, Wine Vision је данас много више од фестивала за љубитеље вина – то је озбиљна међународна платформа за пословање у винској индустрији.
„С једне стране, ово је догађај за љубитеље вина. Али оно што морамо напоменути јесте да је Wine Vision пре свега сајам оријентисан ка пословању. Ово је постало кључно место сусрета за винску индустрију на Балкану и шире“, каже Луковић.
Ове године фестивал окупља преко 600 излагача из 34 земље, укључујући најпознатије европске и светске винске регионе. Фокус остаје на Отвореном Балкану – Србији, Северној Македонији и Албанији – али ће Београд угостити и винарије из Америке, Аустралије, па чак и Грузије и других мање познатих „егзотичних“ винских земаља.
„На једном месту имате првокласан избор вина из целог света. Саветујем посетиоцима да проуче списак излагача и направе план, јер је немогуће посетити све и пробати све“, истиче Луковић.
Илустрација: У Београд стижу вина из Грузије и Аустралије
Поред излагача, фестивал привлачи стотине трговаца и дистрибутера из целог света. Према подацима Привредне коморе Србије, само у прва два дана заказано је преко 1.600 B2B састанака, што говори о растућем економском значају догађаја.
„Долазе и вински стручњаци, новинари, евалуатори, носиоци титуле Мајстор вина. Ове године долази и Род Смит, председник Института Мајстор вина. То је огроман комплимент нашем крају“, додаје Луковић.
Визија хране: Кулинарство као подједнако важан део приче о вину
Урош Урошевић подсећа да се фестивал четврту годину заредом проширио својим гастрономским сегментом – Food Vision by Open Balkan.
„Вино и храна су нераздвојиви. Food Vision игра кључну улогу јер подиже целокупно искуство угоститељства и туризма“, објашњава Урошевић.
Овај део фестивала обухвата неколико важних компоненти – такмичење за младе куваре, усмерено на будуће професионалце којима се пружа прилика да уче од врхунских ауторитета.
Мастерклас сесије и радионице познатих кулинарских стручњака из целог света – Кине, Јапана, Шведске, Уједињеног Краљевства и региона.
Гастро-театар, где најбољи ресторани из Србије, као и ове године Македоније и Албаније, припремају посебне вечере за публику. Сав приход од гастро-театра иде у хуманитарне сврхе.
Урошевић открива да ће бити представљена и модерна интерпретација традиционалних српских јела, која припремају наши најпознатији кувари.
„Имаћемо модерне верзије мућкалице, белмужа, војвођанске гомбоке… Оставићемо као изненађење како ће ова јела изгледати. Идеја је да се стара српска кухиња доведе на ниво фине хране“, каже он.
Ове године долазе и гости са Мишелиновим звездицама, као и вишеструки шампион престижног такмичења Bocuse d’Or Џими Ериксон.
„Сви су одушевљени нашим дочеком, енергијом и гостопримством. А кроз вечерња дружења у најбољим београдским ресторанима, упознају прави дух наше угоститељске индустрије“, додаје Урошевић.
Отворени балкански вински трофеј: оцене које потврђују светски квалитет
Посебан део фестивала је такмичење „Отворени Балкански вински трофеј“, резервисано за вина из земаља Отвореног Балкана. Жири чине међународни стручњаци који оцењују вина на највишем професионалном нивоу.
„Занимљиво је да су резултати евалуације готово идентични онима са такмичења у Лондону или Берлину“, објашњава Луковић.
Илустрација: На једном месту најбоља вина које регион може да понуди
Додаје да није довољно да стручњаци само дегустирају вина – циљ је разумевање региона, тероара и традиције.
„Обилазе винограде, слушају приче винара, упознају се са сортама, земљиштем, климом. То је важно јер касније, на светским тржиштима, знају како да препознају и испричају причу о нашим винима.“
Према речима Луковића, квалитет вина из Србије и региона је данас неспоран.
„Немамо чега да се стидимо. Наша вина већ освајају међународно признање. Чињеница да се врхунски стручњаци радо враћају овде говори све.“
Аутохтоне сорте – велика предност Србије
Говорећи о винском идентитету Србије, Луковић истиче да су домаће аутохтоне сорте карта за светску сцену.
„Страни љубитељи вина одмах се интересују за оно што имате локално. А ми имамо Прокупац, Пробус, Седушу, Багрину, Грашац, Тамјанику… Наша винска традиција је старија него у многим деловима Европе. А када странци пробају међународне сорте из Србије, одушевљени су нашим тероаром. Шардоне из Србије није исти као онај из Аустралије или Бургундије, Каберне Совињон има наш печат. То је наша јединственост .“
Луковић закључује да је развој регионалног вина на путу раста.
„Имамо квалитет. Морамо да радимо на већој површини винограда, али идемо у правом смеру.“
Винска визија Опен Балкана још једном потврђује да Београд постаје важно место на мапи глобалног винског света. Комбинација традиције, посвећености и међународног приступа ствара догађај који из године у годину поставља више стандарде — у вину, гастрономији и целокупном туристичком искуству региона.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/197470/wine-vision-2023-beograd-postaje-prestonica-vina/vest