Виноградари у најјужнијем мађарском винском региону Вилањ ове године очекују мањи принос грожђа, јер су дуготрајна суша и високе температуре убрзале сазревање плодова. Бобице су ситније, гроздови се суше, а винова лоза се све теже носи са недостатком воде и ниском влажношћу ваздуха.
Иако се очекује да ће квалитет грожђа углавном остати добар, процене показују да би количина спремна за бербу могла бити око 30 одсто мања него претходних година.
Гергељ Нађ, секретар Већа заједнице винског региона Вилањ, каже да су се виноградари постепено навикли на све теже услове, али да је суша постала проблем који више не погађа само винограде већ готово целу Мађарску.
– Полако се навикавамо на ове тешке услове суше, који не погађају само наш вински регион, већ целу земљу – рекао је Нађ за Euronews.
У виноградима је, како наводе произвођачи, стручност све важнија, али ни најбоља агротехника не може у потпуности да надокнади недостатак воде и екстремне температуре.
Винар Тамаш Ричу објашњава да је касно лето обично период када бобице интензивно расту и добијају на маси. Ове године, међутим, суша је довела до њиховог смежуравања, што би посебно могло да погоди каснозреле сорте.
Берба црвених сорти грожђа у Вилању претходних година обично је почињала почетком септембра. Ове сезоне, међутим, виноградари очекују да ће у виноградима морати да почну раније. Тачан термин зависиће од тога колико ће суша наставити да убрзава сазревање.
Скоро 90 одсто Мађарске под сушом
Размере проблема показују и подаци о стању суше у Мађарској. Према доступним проценама, скоро 89 одсто територије земље погођено је умереном или јаком сушом.
Дуготрајни топлотни таласи и оскудне падавине довели су до веома ниског нивоа подземних вода, посебно у Великој мађарској равници и области Пешчаног гребена. У појединим деловима земље услови су међу најтежима икада забележеним, а ситуација је нарочито озбиљна на југу.
Илустрација: Мађарски виноградари очекују да ће квалитет грожђа углавном остати добар, али да би количина спремна за бербу могла бити око 30 одсто мања него претходних година
Последице се не виде само у пољопривреди. Низак водостај река и језера ствара проблеме за бројне привредне делатности, а пад нивоа Дунава утицао је и на рад нуклеарне електране Пакш, чије је поједине производне капацитете било неопходно привремено ограничити.
Стручњаци већ дуже упозоравају да понављање сушних периода из године у годину мења услове за пољопривреду у Мађарској. Поједини истраживачи сматрају да су последњих шест година све израженији знаци дуготрајног сушења земљишта и деградације пољопривредних површина.
Врели талас мења виноградарски календар широм Европе
Мађарска, међутим, није усамљена. Слична слика стиже из бројних европских винских региона, где високе температуре и недостатак падавина убрзавају вегетацију и померају традиционалне термине бербе.
Посебно је упечатљив пример Италије. Тамошња берба грожђа 2026. почела је историјски рано. У региону Олтрепо Павезе први гроздови убрани су већ 28. јула, око десет дана раније него што је уобичајено, а врућине су наведене као главни разлог убрзаног сазревања. Суша, истовремено, представља ризик за приносе.
И у другим деловима Италије берба је померена унапред. У Венету ране сорте, попут пино гриђа, пино нероа и шардонеа, сазревају најмање недељу дана пре уобичајеног календара, а поједине винарије планирале су почетак бербе већ око 10. августа.
Илустрација: Због високих температура берба грпжђа почела је раније и у Италији
У Франчакорти је екстремна врућина такође довела до значајног померања бербе. Поједини произвођачи почели су брање већ 2. августа, а стручњаци наводе да се у односу на раније периоде берба помера и до месец дана унапред. Због високих температура, грожђе се бере у раним јутарњим часовима, понекад и пре свитања, како би се очували квалитет и киселине неопходне за производњу пенушавих вина.
Сличан тренд забележен је и на Сицилији, где су први гроздови за овогодишњу бербу убрани још 21. јула, док је у Калабрији берба појединих белих сорти почела десетак дана раније него што је уобичајено.
Све то показује да се европски виноградари све чешће суочавају са истим проблемом – време бербе више није оно што је било пре само неколико деценија. Високе температуре убрзавају сазревање, суша смањује величину и принос бобица, а произвођачи морају да доносе одлуке о берби много раније како би сачували што више квалитета.
Климатски стручњаци све чешће указују да су све снажнији топлотни таласи и поновљене суше широм Европе повезани са климатским променама изазваним људским деловањем. Европа се, према извештајима о стању климе, загрева брже од глобалног просека, а последице се све јасније виде и у пољопривреди.
За виноградаре то значи да ће се традиционални календар бербе морати све више прилагођавати временским условима – а не обрнуто.
Извор: https://www.euronews.com/my-europe/2026/08/11/grape-harvest-in-hungarys-villany-wine-region-down-30-due-to-drought
