Србија је, према речима министра пољопривреде Драгана Гламочића, нето извозник хране. То значи да више извози него што увози пољопривредних производа, па је тако аграр један од сектора где има значајан трговински плус. Међутим, Србија би, како је најавио председник Александар Вучић, могла да ограничи извоз хране уколико се глобална криза настави. Агроекономиста Милан Простран каже за Euronews Србија да је Србија аграрна земља и да има довољно хране, као и да је из кризних периода које је већ прошла могла да научи како да управља робним фондовима. Он сматра да је добро да се размишља да се ограничи извоз, ако се настава глобална криза.
Евентуално ограничење извоза, према Вучићевим речима, не би био проблем за домаће пољопривреднике, јер ће им држава платити ту цену.
„Ми ћемо да имамо довољно хране, буде ли неопходно, буде ли настављено са неодговорним понашањем и свим другим и будемо ли видели да лоше иде у ланцима светског снабдевања, немам никакав проблем, лично ћу буде ли потребно у одређеним областима, да иницирам доношење одлука о забрани извоза најважнијих производа која наша земља ствара, креира, производи. У Србији ће бити довољно хране, у Србији ће бити довољно свега“, истакао је Вучић.
Илустрација: Грађани не треба да брину хране имамо довољно
Да Србија има искуства у управљању робним фондовима у ранијим кризиним временима каже Простран.
Он наводи да је данашња ситуација специфична у односу на раније кризе кроз које је Србија прошла 90-тих година прошлог века када није могла да извози због санкција и бомбардовања и да је сада реч о глобалним проблемима, па је потребно добро сагледати како управљати робним фондовима хране у глобално тешким временима јер је то основ опстанка народа.
„Ми не знамо докле ће оваква ситуација да траје“, рекао је он.
Према његовим речима, у последњој деценији прошлог века Србија је практично око седам година била у немогућности да извози своје производе, а као резултат тога је, пре свега био, пад укупне производње.
„Дакле, домаће потребе су биле задовољене, али је почела да нам пада производња, што се нарочито осетило у сточарској производњи. Ми смо, на пример, до тог периода 1990. године трошили милион и по тона минералног ђубрива, да би на крају 90-тих година прошлог века завршили са потрошњем ђубрива свега 240.000 тона“, рекао је он.
Тада, наводи он, криза није имала глобални карактер као ова данашња.
Шта значи кризни биланс хране?
Ако се криза настави, каже Простран, све земље ће правити тзв. кризне билансе хране, укључујући Француску, која је водећа аграна земље ЕУ, Немачку и Италију и наводи да би због глобалних проблема требало радити два биланса – редовни и кризни.
Илустрација: У кризним временима свака држава гледа себе
Наводећи да је пољопривредна година у Србији негде на полувремену, Простран је рекао да основни укупан биланс хране обухвата залихе, очекивану производњу и резерве, како би се знало чиме се располаже.
„Имате залихе, очекивану производњу и резерве. То су три ставке када правите биланс хране“, рекао је он
Простран додаје да треба добро осмислити и направити билансе за неку нормалну потрошњу у коју обавезно улазе и резерве, а и за кризну потрошњу.
„Морате и да правите један стратешки биланс за ова времена која долазе. Он може да буде привременог карактера, а можда треба радити такозвани глобални или кризни биланс јер ко зна какво ће бити време, а како бисте могли да отпратите своју производњу и да уђете са залихама и за следећу годину“, рекао је он.
Простран каже да на основу тог тзв. кризног биланса, ако има нешто мало вишка, он би могао да се пренесе бар у земље у окружењу, као што су БиХ, Црна Гора и Северна Македонија.
„За неке аранжмане даље, нисам велики оптимиста“, додаје он.
Простран наводи да је пољопривредна година увек под ведрим небом, али и истиче да су ове године кише погодовале усевима, што је охрабрујуће.
„То наговештава једну солидну годину кад је у питању посебно воћарство, мада су скоро неки воћари рекли да није добро ни кад много роди, јер им онда буде све џабе“, рекао је он.
Какве ће бити цене?
Простран каже да тек када се уради тзв. основни биланс и тзв. кризни биланс, онда може да се разговара и о том какве ће бити цене хране због трошкова производња.
„Пољопривредници кажу да су ђубриво набавили раније, али они морају да га купе опет на јесен. Они морају да продају неки производ, да би купили ђубриво на јесен. На јесен сигурно неће бити као прошле јесени, него ће бити скупље. Видићемо, можда ће бити тражња повећана, чекамо и нову жетву са солидним залихама“, рекао је он.
Илустрација: Цене за сада мирују, нико не зна шта ће бити на јесен ако криза потраје
Простран је навео да у кризним временима могу да се уводе мере и цене држе под котролом, подсежајући да је држава то радила и у време короне и да је и до скоро држала и неке производе под контролом.
„Вероватно ће доћи до неких померења цена. То је више брига за Народну банку и за монетарце који се баве инфлацијом. Али, ви на крају морате те произвођаче подржати, или субвенцијама, или ће морати да потрошач плати“, рекао је он.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/agrobiznis/217971/srbija-kao-neto-izvoznik-hrane-u-vreme-globalne-krize/vest
