На овогодишњем Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде послало је јасну поруку: Србија остаје посвећена превенцији, контроли и благовременом одговору на све епизоотиолошке изазове у сточарству.
Министар проф. др Драган Гламочић подсетио је да је Србија већ доказала своју способност у најтежим моментима, попут епидемије квргаве коже говеда 2016. године.
– Србија је тада била једина земља у региону која је зауставила ширење болести од југа ка северу, чиме смо не само заштитили домаћи сточни фонд, већ и спречили пренос заразе ка Европској унији. Због одговорности и брзог реаговања, добили смо и јавну похвалу, а трошкови вакцинације су нам надокнађени – истакао је министар.
Говорећи о актуелним ризицима, Гламочић је навео да је ситуација у Србији под контролом, али да је будност неопходна.
– Немамо разлог за панику, али имамо за велику одговорност. Зато смо ове године донели одлуку да на сајму не буде изложбе живих животиња, како бисмо елиминисали сваки ризик од уноса заразе преко људи, возила или других вектора. Апелујем на све фармере да појачају контролу на својим имањима, спроводе редовну дезинфекцију и ограниче приступ неовлашћеним лицима – поручио је министар.
Посебан акценат стављен је на информисање и едукацију као прву линију одбране.
– Овај скуп је прилика да пољопривредници добију правовремене и стручне информације, јер многе болести, посебно зоонозе, могу угрозити и здравље људи. Климатске промене намећу нове ризике и морамо бити корак испред – нагласио је Гламочић.
Аутор фото: МПШВ
Начелник Одељења за здравље животиња Управе за ветерину, Бобан Ђурић, потврдио је да је Србија тренутно стабилна, али да се ситуација у региону помно прати.
– Имали смо појаву афричке куге код дивљих свиња и један случај авијарне инфлуенце код дивљих птица, али су жаришта локализована. У Мађарској је присутна слинавка и шап, у Бугарској и Румунији куга малих преживара, а у Грчкој богиње код коза. То нас све обавезује на максималну будност – упозорио је Ђурић.
Према његовим речима, Србија је већ активирала све кључне механизме:
– Постављене су дезинфекционе баријере на граничним прелазима, најинтензивније на Хоргошу. Велике фарме добиле су посебне биосигурносне протоколе, а у сарадњи са Привредном комором организоване су едукације широм земље. Формирани су регионални и национални кризни центри, а при Влади Србије делује Кризни штаб који ће координирати активности у случају појаве заразе – објаснио је Ђурић.
На крају панела, министар је послао јасну поруку:
– Не треба нам страх, већ дисциплина и одговорност. Имамо систем, имамо људе и знање. Ако свако уради свој део посла – од фармера до инспектора – Србија ће остати здрава, а сточни фонд и грађани заштићени.
