По свом географском положају Србија има готово идеалне услове за органску производњу. Међутим, према досадашњим подацима у нашој земљи има око 7.000 органских произвођача хране на 35 локација и на око 24.000 хектара што је тек 0,85 одсто укупне обрадиве површине у Србији. Највећи део онога што се произведе иде у извоз, чак и на захтевна тржишта као што су Америка и Канада, што доноси зараду од око 50 милиона евра годишње.
Средном јуна отворена је јавна расправа (која је трајала до 5. јула) о Нацрту закона о органској производњи којим се уводе важне измене које ће утицати на све учеснике у ланцу органске производње. Шта то конкретно значи за саме произвођаче и зашто је неопходно увести ове новине за Агробизнис магазин је говорила проф. др Снежана Ољача професор на Пољопривредном факултету у Београду, председник УО Сербиа Органика и један од највећих српских стручњака за органску производњу.
Шта овај Нацрт закона, па и сам закон, доноси добро органским произвођачома?
-Нацртом закона о органској производњи се обезбеђује законски оквир усаглашен са правним тековинама Европске уније, транспарентност и поузданост система и боља заштита произвођача и потрошача. Произвођачи ће моћи да производе по методама органске производње који ће бити исте као оне у ЕУ, а потрошачи ће бити сигурнији да су органски производи добијени коришћењем поузданих метода органске производње. Регулатива у области органске производње у Србији ће бити комплетна када се поред закона усвоје и подзаконска акта (правилници) који ће детаљно прописати све аспекте органске производње.
Илустрација: Проф. др Снежана Ољача професор на Пољопривредном факултету у Београду, председник УО Сербиа Органика и један од највећих српских стручњака за органску производњу
Шта ове промене значе за носиоце сертификата?
-Носилац сертификата није правно лице ако су у питању индивидуални произвођачи власници пољопривредних газдинстава. Ако је у питању група произвођача, ту је новина да они морају бити организовани и регистровани као правно лице (најчешће удружење) које је носилац сертификата. До сада је у том случају носилац сертификата било такође правно лице, али фирма организатор производње (најчешће фирма која има неки складишни или прерадни капацитет) која је организовала произвођаче и откупљивала њихове производе.
Колико је значајан Регистар органских произвођача и које су његове добре стране?
-Регистар произвођача није новина код нас јер смо имали и до сада информације о органским произвођачима на страници Министарства пољопривреде. Видећемо како ће изгледати нови формални регистар и он је важан јер ћемо на једном месту имати информације ко се бави којом врстом производње и друге релевантне податке. То ће бити разрађено детаљније кад се донесу нови правилници.
Шта би, по вашем мишљењу, држава могла још да уради како би се побољшао положај органских произвођача у Србији?
-Држава би требала посебно да обрати пажњу на редовнију исплату субвенција за органске произвођаче, јер смо сведоци све чешћег кашњења исплата. Тиме су нарочито погођени органски произвођачи, јер су били исплаћени много касније од других или још нису исплаћени за 2024. годину. Стиче се утисак да су они у потпуности занемарени јер их је мали број. Други аспект су едукације, које су јако значајне, јер због неинформисаности и незнања људи греше и улазе у проблеме у производњи. Држава би по том питању требала више да се ангажује.
Зашто се пољопривредници у Србији тешко одлучују да пређу на органску производњу и како убрзати развој овог сектора?
-Многи пољопривредници оклевају да пређу на органску производњу из разлога неинформисаности и недовољног знања. Мисле да је компликовано и често немогуће добити органски производ.Такође је чест случај да су дозвољена средства за исхрану и заштиту биља недоступна или много скупља од конвенционалних. Истина је да је листа дозвољених средстава за заштиту биља много мања него оних за конвенционалну производњу, а наши произвођачи нису навикли или не знају да примењују превентивне мере да не дође до заразе или напада штеточина.
Илустрација: Органска храна утичемо на очување и унапређење здравља нашег становништва
Колико је важан развој органске производње за српску пољопривреду, друштво и државу у целини?
-Развој органске производње у једној земљи је веома важан јер тиме добијамо више производа на тржишту који су безбеднији и нутритивно вреднији. Тиме посредно утичемо на очување и унапређење здравља нашег становништва. Са друге стране важан циљ органске производње је и очување природе и природних ресурса ове земље. Органска производња чува и унапређује земљиште као најважнији ресурс у пољопривреди, па и друге ресурсе као што су воде или биљни и животињски генетички ресурси. Том производњом можемо очувати и заштитити старе аутохтоне сорте биљака и расе домаћих животиња и од њих добити добро познате аутохтоне производе вишег нивоа прераде.
Како помоћи пољопривредницима да добију праве информације на правом месту о органској производњи?
-Већ сам поменула слабу информисаност произвођача где би држава могла да помогне преко стручних саветодавних служби. Сами произвођачи би требало да се организују и удружују па се тако могу организовати обуке и други видови едукација (посете органским произвођачима и сл.). Наравно јако је важно да се о органској производњи стално обавештава јавност преко медија и других средстава комуникације.
Да ли је већа цена органских производа довољан мотив да произвођачи пређу са конвенционалне на органску производњу?
-Сама цена није увек довољан мотив. Цене нису стабилна категорија и често варирају у зависности од тржишта. Код нас су најчешћи мотиви субвенције, обазбеђен пласман (кроз организоване групе) и често се, на терену усрећемо са градским људима који прелазе да живе на село и отпочињу органску производњу. Чест мотив за прелаз на органску производњу је здравље, нарочито деце.
Илустрација: Чест мотив произвођача за прелаз на органску производњу је здравље, нарочито деце
Како наш најбољи стручњак за органску производњу која би била ваша порука српским пољопривредницима, а која органским произвођачима?
-Велика је одговорност пољопривредника јер производе храну за становништво наше земље. Од ње нам зависи здравље и будућност. Моја порука би била да сви размисле како производе храну, да буду поштени и следе упутства кад употребљавају пестициде. Такође да сви добро размисле какву земљу остављамо потомцима и да ли ће они имати једнаке могућности да производе храну у будућности, као што их ми имамо у садашњости. Органским произвођачима желим да истрају, да шире и развијају производњу што је више могуће.
Аутор: Драгана Петровић
Извор: Агробизнис магазин