На 92. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду, у препуној сали Конгресног центра „Мастер“, одржана је стручна конференција посвећена хортикултури, као и лековитом и ароматичном биљу – секторима који носе велики економски и еколошки потенцијал, али и даље остају маргинализовани у пољопривредној политици Србије.
Скуп је окупио велики број стручњака, институција, истраживача и пољопривредника, који су се сагласили да Србија има снажне ресурсе у овој области, али да је неопходна организованија подршка како би ти потенцијали били претворени у развој и извоз.
Проф. др Татјана Бранков, посебна саветница министра пољопривреде, истакла је да је прошле године у трговини цвећем остварен дефицит од 30 милиона евра, док је у области лековитог биља забележен суфицит од 5 милиона евра, што указује на могућност ширења производње и извоза.
Министарство пољопривреде снажно ће наставити да подржава овај сектор – кроз инвестиције у инфраструктуру, сушаре, екстракцију уља, подизање пластеника и стакленика – поручила је Бранков и нагласила значај органске производње као природног савезника у производњи лековитог и ароматичног биља.
Др Милан Лукић, директор Института за лековито биље „Јосиф Панчић“, рекао је да Србија данас увози чак и за сопствене институционалне потребе, што је велики пад у односу на период осамдесетих, када смо били међу водећим извозницима.
Данас имамо свега 1.800 до 2.000 хектара под лековитим биљем, што је занемарљиво. Имамо и ресурсе и знање, али не и системску подршку и радну снагу. Зашто немамо више „Баваништа“, које је постало пример добре праксе – упитао је Лукић.
Он је додао да мере Министарства пружају реалну основу да се овај сектор врати на мапу значајних грана српске пољопривреде.
Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде представила је анализу стања у сектору хортикултуре, која обухвата производњу цвећа, украсног, лековитог и зачинског биља.
Са једне стране имамо плантажну производњу у Војводини, а са друге, изузетно вредно самоникло биље и цвеће у брдско-планинским крајевима, које остаје неискоришћено. Министарство подржава произвођаче кроз повраћај средстава за пластенике, системе за наводњавање и субвенције за расадничарство и саднице – рекла је Хрехоровић.
Она је истакла да је само у производњи ружа остварен извоз од 2,5 милиона евра, што говори да Србија може да постане препознатљив бренд у овом сектору.
Закључак конференције био је јасан: овај сектор може постати озбиљан покретач развоја руралних подручја, али су потребни удружени напори – од институционалне подршке, преко едукације и инвестиција, до јачања свести код самих произвођача.
У дискусијама су учествовали и представници Сектора за пољопривредну политику, као и многобројни произвођачи из свих крајева земље, што је потврдило да постоји велико интересовање за ову тему и спремност за нови замах.
