На два газдинства у околини Босилеграда потврђена је болест плавог језика, а заражене су овце. Прошлог лета случајеви заразе забележени су у Белгији, Француској, Луксембургу и Данској, а овог лета и у нашем региону. Иако је ова болест спорадично забележена и раније, ова вирусна болест све више забрињава фармере широм Европе, па и у Србији.
Болест плавог језика (лат. Bluetongue disease) је тешко вирусно обољење које погађа домаће и дивље преживаче, најчешће овце. Узрочник је вирус из рода Orbivirus, а име је добила по плавом језику код оболеле животиње који се јавља у тежим случајевима. Оно што ову болест чини посебно компликованом је начин њеног преношења. Она се не преноси се директним контактом, већ искључиво посредством инсеката, тј. мушица рода Culicoides, познатих у народу као папатаци или пикавци.
Болест плавог језика типична је за преживаре, а најчешћше погађа следеће категорије домаћих и дивљих животиња:
- овце које се најчешће заражавају
- говеда која су често носиоци вируса без јасних симптома
- козе, које углавном пролазе са лакшом клиничком сликом,
- дивље животиње попут јелена и антилопа
Занимљиво је да говеда, иако не изгледају болесно, могу бити важан извор вируса за инсекте, који га даље преносе на осетљиве овце. Главни „кривац“ за преншење заразе су мушице која се храни крвљу. Када убоде заражену животињу, мушица постаје преносилац вируса. Следећим убодом , рецимо здраве овце, уноси се вирус у њен организам.
Илустрација: Заразу преносе мушуце, краве могу бити носиоци вируса, а најчешће се заражавају овце
Вирус не преживљава ван организма, па се не преноси преко млека, меса или директним додиром, није опасна за људе нити се може преети на њих. Топло време и повећана активност инсеката који представљају главни фактор ризика зато се болест плавог језика најчешће јавља од касног пролећа до јесени.
У зависности од врсте оболеле домаће животињљ симптоми могу да варирају и буду другачији. Код оваца, које су најосетљивије на ову заразу симптоми су следећи.
- Грозница и малаксалост
- Отицање лица, усана и језика
- Језик често добија плавичасту нијансу
- Проблеми са дисањем и шиштање при удисању
- Гутање пљувачке постаје тешко, па животиње стално цуре из уста
- Шепање и лежање зато што вирус напада и копита
- Смањена продуктивност, мршављење
- У неким случајевима – смрт
Код говеда и коза:
- Блага грозница, пролазно отицање усана и ноздрва
- Често без симптома, што представља изазов јер могу бити скривени преносиоци
Болест плавог језика не утиче само на здравље домаћих животиња већ и на економску стабилност фарме. Доводи до смањене производње млека и меса, умањене плодности и честих побачаја, младе животиње са слабијим имунитетом чешће могу да подлегну фаталном исходу болести.
Иако не постоји специфичан лек за сам вирус, вакцинација је набоља заштита. Постоји више типова вакцина, али се морају користити циљано у зависности од соја вируса у региону. Такође, сточари мотају да воде рачуна о контроли инсеката који су преносиоци болести. Нова грла држати у карантину док се не утврди да су у потпуности здрава пре него што их пустите у стадо. Такође, веома је важан надзор увоза животиња и поштовање забрана транспорта у време високог ризика.
Уколико приметите било који симптом или посумњате на болест плавог језика одмах позовите ветеринара.
Припремила: Драгана Петровић
