Скупштински Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду подржао је на данашњој седници нацрт Стратегије пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период од 2025-2034. године, која за главни циљ има обнову прехрамбеног суверенитета Србије.
Координаторка израде нацрта Стратегије пољопривреде и руралног развоја, проф. др Татјана Бранков истакла је на седници да је општи циљ овог документа обнова прехрамбеног суверенитета Србије, обезбеђивање прехрамбене сигурности становништва, повећање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора и постизање одрживог развоја руралних подручја.
„Овај нацрт доноси промену концептуалног оквира пољопривредне политике. Ова промена концепта није козметичка, већ суштинска. До сада је пољопривредна политика у великој мери била усмерена на краткорочне мере и реаговања на кризе“, рекла је Бранков.
Илустрација: Овај нацрт доноси промену концептуалног оквира пољопривредне политике, истакла је проф. др Татјана Бранков
Истакла је да нови нацрт стратегије полази од приступа у којем се аграрни систем трансформише тако да истовремено обезбеђује довољне количине здравствено безбедне хране, економску одрживост произвођачима, заштиту природних ресурса и позитивне исходе по здравље становништва уз јачање одржљивости система на климатске и друге спољне шокове.
„Ова промена концепта омогућава померање фокуса са појединачних мера на јасно дефинисане исходе, јачу повезаност са Европским међународним оквиром као и унапређење везе између знања, научно-истраживачког рада и пољопривредне праксе“, рекла је Бранков.
Она је навела да нови нацрт стратегије предвиђа и модернизацију пијаца, које треба да постану савремени центри за продају и пласман производа домаћег порекла, као и успостављање механизама за већу транспарентност у формирању цена, укључујући именовање заштитника грађана за храну, као и да стратегија предвиђа посебну подршку некомерцијалним пољопривредним газдинствима, и примену „де-минимис“ подршке пољопривредницима, као флексибилног инструмента за реаговање у случајевима сезонских тржишних поремећаја.
„Значајна новина је и иницирање израде националног програма генерацијске обнове у пољопривреди, као кључног инструмента подршке младима у руралним подручјима“, навела је она.
Илустрација: Србија је прошле године више извезла него што је увезла млека
Каже да се током израде ове стратегије тим водио идејом да анализа постојећег стања у пољопривреди треба да буде потпуно транспарентна и да отворено покаже слабости и потенцијале аграрног система.
„У последњој деценији се бележи пад самодовољности у свим категоријама пољопривредно-прехрамбених производа, осим у уљарицама. Последично смањује се и покривеност увоза извозом, индекс конкурентности код најважнијих група производа је рапидно опао и јасно се уочава асиметрија између произвођачких и малопродајних нивоа цена код готово свих производа“, упозорила је Бранков.
Истакла је и то да је анализа индекса продуктивности показала да је Србија у анализираном периоду забележила просечан годишњи пад укупне факторске продуктивности од 1,1 одсто, што је драстично одступање од просечног раста од 0,1 одсто на нивоу Европе.
„Оно што је добро јесте да је наша пољопривреда конзистентно технички ефикасна, што значи да ефикасно користимо расположиве ресурсе“, рекла је Бранков.
Одборницима су представљени и подаци Управе за ветерину који показују смањење увоза меса и млека у односу на 2024. годину.
Насупрот дугорочним трендовима за прошлу деценију, државни секретар у Министарству пољопривреде Предраг Ројевић је рекао да је увоз млека у 2025. години износио 52.800 тона, док је у 2024. увезено 66.700 тона.
Како је навео, извоз млека, који је у 2024. износио 64.762 тона, у 2025. години достигао је 61.700. То значи, каже, да је биланс ове године око 9.000 тона у корист извоза, за разлику од 2024. године када је увезено око 2.000 тона млека више него што је извезено.
Према подацима које је Ројевић навео, збирно је у 2025. години увезено 54.900 тона меса свих категорија (мимо прерађевина), док је у 2024. години увезено 66.000 тона меса.
Извор: Тањуг