Само на кукурузу, због мањег рода услед суше и других временских неприлика, српска пољопривреда ће ове године имати губитак од око 200 милиона долара. Ни остале ратарске културе, ако изузмемо пшеницу, која се „извукла“ од суше, нису прошле много боље, па је подбацио и род соје, сунцокрета и шећерне репе. Агроаналитичари процењују да ће укупан губитак само на ратарским културама бити између 250 и 300 милиона долара.
А да је и у воћњацима слична ситуација и да су их обрали мраз, град и суша, најбоље се види по цени воћа, које је, према подацима Народне банке Србије, само у јуну поскупело за 36 одсто у односу на исти месец 2024. Најдрастичнији пример је поскупљење трешања за 205 одсто.
Агроаналитичар Жарко Галетин истиче да ће највеће штете бити код ратарских култура.
Пшеница „умакла“ суши
– Пролећни усеви пшеница, кукуруз, соја, сунцокрет и шећерна репа заузимају скоро половину наших годишњих ресурса од 3,4 милиона хектара. Једино је пшеница, која је посејана на мање од 600.000 ха, имала добар принос. Она побегне од суше, с обзиром на то да је најсушнији период у јулу и августу, а до тада буде пожњевена. Ове године је принос по хектару био од 5,5 до 5,6 тона. Укупан принос је од 3,5 до 3,6 милиона тона, а наша домаћа потрошња је око 1,5 милиона. То значи да ћемо уз прелазне залихе за следећу годину имати извозни вишак од око два милиона тона. Јул, први месец у економској години, прошао је и највише пшенице отишло је за Италију. Цена се креће од 195 до 200 долара по тони и то је врло лоше – истиче Галетин.
Илустрација: Највише је страдао кукуруз
Према његовим речима, род свих осталих ратарских култура је знатно подбацио, а највише кукуруз.
– Просечан принос кукуруза је седам тона по хектару, а питање је да ли ћемо ове године имати и пет тона по хектару. Ако будемо имали подбачај од 15 одсто у односу на просечан принос, то је милион тона мање, и када то помножимо са 200 долара, то је 200 милиона долара губитка само на кукурузу. Ситуација је слична и са сојом и сунцокретом. Код соје је подбачај мањи јер је посејана на око 200.000 ха, па иако је род мањи за око 20 одсто, зависно од региона до региона, губитак ће бити мањи. Сунцокрет ће имати род мањи за око 10 до 15 одсто, тако да ћемо, све у свему, на свим тим ратарским културама имати између 250 и 300 милиона долара губитка.
Ајваруша подбацила 20 одсто
И у воћњацима је око 150.000 тона воћа мање од просечног рода, па ће се, сматра Галетин, губици на милион и 180.000 хектара мерити десетинама милиона евра.
Дејан Ђорђевић, власник пољопривредног газдинства Ђорђевић, истиче да он на својим плантажама воћа у Нишу и Неготину неће имати довољно рода ни за личне потребе, док је род црвене паприке ајваруше због суше подбацио за око 40 одсто.
– Од воћа ове године нема ништа. Прво је око 70 одсто рода јабука, шљива, крушака и смокава сљуштио пролећни мраз, а онда је остатак уништио град, тако да није остало ништа. Једино ће лешника бити нешто. Уложили смо око 2.000 евра у прскање и радну снагу, а зарада од воћа ће бити нула. Што се паприка ајваруша тиче, њихов род је због суше мањи за око 30 до 40 одсто у Нишу и Неготину. Тренутна цена им је 150 динара по килограму на велико и јефтиније неће бити, већ сигурно скупље за 10 до 20 одсто, што ће утицати да и цена ајвара буде за толико већа. Али колика ће им цена тачно бити, знаће се тек крајем августа и почетком септембра, кад све стигну за бербу – каже Ђорђевић за Курир.
Илустрација: И род јабука ће бити мањи него иначе
Агроаналитичар Бранислав Гулан истиче да је ово девета сушна година од 2000, а да је у претходних осам укупна штета у пољопривреди била 9,5 милијарди евра.
– На основу стања усева на дан процене очекује се производња пшенице од 3.605.000 тона, што је за 24 одсто више у односу на производњу остварену у прошлој години. Код малина се очекује за 12,2 одсто мањи род, а код трешања за 42,3 одсто – каже Гулан.
Извор: https://biznis.kurir.rs/info-biz/9750797/mraz-grad-i-susa-desetkovali-useve
ФОТО: Pixabay
