На југу Шкотске која је позната по пољопривредним газдинствима истраживачи су створили технологију која би могла да покрене праву дигиталну револуцију у млечној индустрији. Реч је о „виртуалној фарми“, иновативном концепту који сточарима омогућава да управљају својим пословaњем уз помоћ софтвера – као да у рукама имају минијатурни модел свог газдинства.
Пројекат под називом Farm-twin представља бесплатан, потпуно отворен код који користи податке у реалном времену и креира дигиталну реплику целе фарме – од стада и њиховог здравља до објеката и механизације. Сензори пажљиво прате све: колико која крава једе, колико млека даје, податке о условима у штали и на пашњаку, па чак и промене у понашању животиња.
Овај софтвер је развијен у Истраживачком центру за млекарство Шкотског руралног колеџа (SRUC) код Дамфриса. Уз подршку ширег програма „Дигитални ланац млечних производа“, научници су успели да дигиталну технологију, која је већ добро позната у индустрији и архитектури, прилагоде и сточарству.
Суштина фармског „близанца“ је да омогући пољопривреднику брзи увид у целокупно пословање, а у будућности чак и да преузме део одлука како би се оптимизовала производња.
„Права моћ података са фарми лежи у комбиновању различитих извора како би се открили увиди које један систем сам по себи не може да пружи, а са системом ‘farm-twin’ ми управо то омогућавамо,“ објашњава др Маздак Салавати, научник за податке у иновационом центру SRUC-а.
Илустрација: Пројекат под називом Farm-twin представља бесплатан, потпуно отворен код који користи податке у реалном времену и креира дигиталну реплику целе фарме
Он истиче да у јединственој платформи могу да се интегришу подаци о здрављу крава, производњи млека, уносу хране и многим другим параметрима – и све то у готово реалном времену. Такво праћење омогућава да се потенцијални проблеми уоче много пре него што постану озбиљна претња.
Једна од највећих предности је чињеница да је Farm-twin отвореног кода – свако може бесплатно да га преузме, користи, мења и дели. То је важан корак ка широј примени дигиталних алата у пољопривреди.
„То обезбеђује транспарентност, подстиче иновације и смањује препреке за усвајање у целој индустрији,“ наглашава др Мет Бродбент, научник за агротехнологију из SRUC-а.
Извршни директор SRUC-а, Вејн Пауел, уверен је да ова технологија може бити један од темеља за „продуктивнију, отпорнију и одрживију будућност“ млечног сектора.
Сателити у служби пољопривредника
Док дигитални близанац револуционише управљање фармама на земљи, помоћ стиже чак и из орбите. Компанија AAC Clyde Space из Глазгова развија систем који користи сателитске снимке како би пољопривредницима пружио увид у богатство биљног и животињског света на њиховим парцелама.
Захваљујући хиљадама детаљних снимака, фармери могу да сазнају које врсте животиња насељавају њихово земљиште, које биљке доминирају и како све то утиче на екосистем. Ове информације могу помоћи при доношењу бољих одлука о одрживој производњи, али и у остваривању права на државне субвенције као што су Подстицаји за одрживу пољопривреду.
На овај начин, и земља и небо постају савезници фермерима – у време када је прецизна, одржива и технолошки напредна пољопривреда важнија него икада, пише ББЦ.
Илустрација: Шкотски модел је применљив у српским условима и донео би бројне бенефите у производњи
Логично, поставља се питање да ли би овај начин пословања могао да се примени и у нашој земљи. Према последњим подацима Републичког завода за статистику у Србији има око 698.605 грла говеда што је значајан пад у односу на раније године. Иако имамо снажан млекарски сектор све су већи изазову у овог грани сточарства. Најчешћи проблеми с којима се суочавају сточари у млечном говедарству су:
- нестабилне цене млека
- мањак радне снаге
- све строжи стандарди за квалитет и траговљивост
- учестале болести и економски губици
Управо ту дигитална технологија долази као спас.
Како би Farm-twin помогао српским фармама?
Највећа предност примене овог решња је рано откривање проблема као што су болести и пад продуктивности крава у реалном времену. Осим тога паметна технологија омогућава оптимално коришћење хране и ресурса, умањује потребу за радницима, али и доноси доступност подстицаја, тачност информација и усклађивање са ЕУ регулативом. На овај начин би се постигли следећи бенефити:
- више млека по грлу
- здравије стадо
- већа профитабилност
- привлачније услове за младе пољопривреднике
Ако Србија пригрли овај дигитални талас, наша традиција млекарства не само да ће опстати већ ће постати конкурентна на најзахтевнијим тржиштима.
Извор: Агробизнис магазин/ ББЦ
