Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је данас да ће, иако је година била веома сушна, Србија имати довољно свих житарица за своје потребе, као и уљарица и шећера.
„Ништа нам неће фалити, чак добар део тога ће нам остати и за извоз, али морамо, предузимаћемо све мере да у наредном периоду још осавременимо пољопривреду. Да још више уложимо и у наводњавање, и у противградне заштите, уводимо и нове системе, поред аутоматског система који води РХМЗ, имамо могућност и сад уводимо неке нове системе где појединачно поље привреде и произвођачи могу да купе системе који штите у 70-80 хектара на једној локацији“, рекао је Гламочић на седници Скупштине Србије.
Одговарајући на излагање посланика Јожефа Тобиаша, који је питао да ли ће новим Предлогом закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља бити заштићене локалне, аутохтоне сорте, Гламочић је рекао да су они предвиђени предлогом закона, да ће бити дефинисане и сачуване.
„Управо овај закон нам је омогућио да сачувамо све оно што је наше, старо, аутохтоно, по чему смо познати“, истакао је Министар и нагласио да се увек залаже за интензивне културе у које спадају семена и повртарских култура.
Како је рекао, у једном моменту, пре годину, две, аграрна политика почела је да се води на улицама и једна групација пољопривредника се, како тврди, борила искључиво за себе и тражила је да се субвенционише семенска производња само основних повртарских култура, за кукуруз и пшеницу, а то су културе које најмање доносе прихода по хектару.
Илустрација: Министар је најавио већа улагања у профитаблније гране пољопривреде
Министар је навео да су то културе које доносе по хиљаду евра прихода по хектару, а да се они нису борили за оно што доноси приходе од 20, 30, 40 или чак 100.000 евра по хектару.
„Па само замислите колико су ту много већи порези и колико би се вратило у пољопривреду. Тако да ћемо у наредном периоду радити одређене измене и користим ову прилику да поручим да ћемо наредне године стимулисати значајно више оне продуктивне произвођаче који ће се бавити интензивном пољопривредом. Значи, воћарством, повртарством, цвећарством, сточарством, било што што доноси много веће приходе по хектару, јер не треба заборавити да је земљиште ограничен ресурс“, истакао је Гламочић.
Навео је пример Холандије, која има огроман извоз, управо зато што стимулишу културе које доносе много веће приходе по хектару.
„Не можемо са оваквом аграрном политиком да идемо у неку будућност. Мој циљ је да се аграрна политика води и у овом дому, и на ресорном одбору, и у свим институцијама система, али никако не на улици“, рекао је Гламочић.
Рекао је да су завршили финална усаглашавања са Привредном комором Србије и са привредницима везано за уредбу за означавање меса и месних прерађевина.
„Све оно што буде рођено у Србији, што буде гајено у Србији од стоке, имаће посебно право да носи декларацију, сад размишљамо о имену, како ће се звати, али генерално у свом називу ће носити Србија. Ми нећемо дискриминисати стране производе, свако има право да купи све, али ће бити јасно истакнуто само оно што је рођено, гајено и у себи има 100 одсто из Србије“, навео је Гламочић.
Илустрација: Желимо да унапредимо тржиште и да знају наши грађани првенствено шта конзумирају, поручио је Гламочић
Додао је да ће у наредном периоду урадити све да месо буде означено као што смо урадили с млеком, а да се размишља чак о варијанти да српска семена имају предност, али да ће се о томе тек причати.
„У сваком случају, желимо да унапредимо тржиште и да знају наши грађани првенствено шта конзумирају, да ли је то из Србије или из неке друге земље“, нагласио је Гламочић.
Одговарајући на излагање Предрага Марсенића из Новог ДС С који је рекао „без обзира на висину подстицаја“, министар је казао да је добро што је Марсенић тиме признао да су подстицаји велики.
„Још једном морам да кажем да је то рекордан буџет који је четири пута већи него што је био када сам ја први пут био министар 2013. године. За ову годину износио је 138,5 милијарди, а министар финансија је обезбедио додатних 10 милијарди за рефундацију за гориво за наше пољопривреднике, што мислим да је пуно значило. Моје питање је шта би било да нисмо издвојили толика средства“, рекао је Гламочић.
Истакао је да је пољопривреда фабрика под ведрим небом и да нико не може утицати на то да ли ће година бити сушна, да ли ће бити мраза, да ли ће бити града.
„Обезбедили смо прво велики буџет, пустили смо у функцију преко 130.000 ха под новим наводњавањем. И био сам у прилици да пустим у рад систем који је најновија инвестиција на око 6.000 ха. Шта би било да тих средстава није било из фонда Абу Даби, а даље, шта би било да нисмо обезбедили за 1.000 ха противградне мреже, системе за наводњавање, друге системе за борбу, шта би било да нисмо обезбедили ове године преко 550 милиона за аутоматизацију противградних станица и дигитализацију“, навео је министар.
Извор:Тањуг