Високе температуре током лета могу озбиљно утицати на здравље и продуктивност домаћих животиња као што су краве, свиње, овце и козе. Свака од ових врста различито реагује на топлотни стрес, али је свима заједничко то што врућина утиче на њихов апетит, унос воде и отпорност на болести.
Без обзира да ли се ради о малом домаћинству или великој фарми, сваки узгајивач има исти проблем – како заштити животиње кад су високе температуре. Краве, свиње, овце и козе не могу лако да се расхладе, па постоји могућност да доживе топлотни удар. Може се јавити изненада и имати фаталне последице ако се не препозна на време. Зато је важно знати како изгледа топлотни удар и како реаговати када се појави, јер од тога може зависити живот ваших животиња.
Краве
Краве можда делију отпорно, али су врло осетљиве на високу температуру посебно млечне краве. Њихов организам брзо реагује на прегревање и то већ кад спољашња температура пређе 30 степени за краве постаје критично. Уколико се не држе у адекватним условима и добро проветреним шталама постоји могућност да добију топлотни удар, а симтоми су:
- Убрзано и плитко дисање
- Отворене ноздрве, језик често вири
- Смањен апетит, мања количина млека
- Повлачење, често лежање у хладу или близу воде
- Висока температура тела (преко 41°C)
У случају топлотног удара животињу хитно преместити у сенку или проветрен простор. Расхладити је млаком водом, посебно по врату, ногама и грудима. Обезбедити свежу воду за пиће која никако не сме бити ледена. Ако се не стабилизује у року од 30 минута, позвати ветеринара.
Илустрација: Добра вентилација штала је кључна за заштиту крава од топлотног удара
Да бисте спречили прегревање крава препорука ветерина је штала буде проветрена уз стално струјање ваздуха или употребу вентилатора, повремено расхлађивање водом (прскалице), сталан приступ чистој води која мора бити свежа. У врелим данима крава може попити и више од 100 литара воде, зато је важно појилице проверавате више пута дневно. Мужење, храњење или транспорт треба обављати рано ујутру или касно увече, када је температура нижа. Током врућине краве мање једу, па има треба обезбедити концентрисану, лако сварљиву храну, а у воду додавати електролите како би се надокнадили губици соли и минерала.
Свиње
Ове домаће животиње су посебно угрожене током врелих летњих дана зато што немају знојне жлезде и тешко се расхлађују. Температура преко 26 степни им смета, а кад се жива у терометру попоне преко 32 степена може бити критично уколико нисте предузели одређене мере како би се животиње расхладиле. Због недостатка знојења подложне су топлотмом удару, који може довести до озбиљних компликација и угинућа животиње. Симптоми топлотног удара код свиња су:
- Убрзано и плитко дисање често с отвореним устима
- Пена око њушке и црвенило ушију, кожа може бити топла и влажна
- Несигуран ход, лежање на боку, тромост
- Губитак апетита
- Тремор односно дрхтање
- Висока температура тела (преко 40°C)
- У критичном стању: губитак равнотеже, конвулзије, смрт
У случају да приметите ове знакове одмах животињу преместити у хладовину и расхладити је водом која не сме бити ледена. Понудити воду за пиће, али у малим количинама. Ако свиња делује дезоријентисано или се не помера, позвати ветеринара. Превенција је кључна како бисте избегли проблеме са свињама у врелим данима, без обзира да ли их имате у домаћинству за сопствене потребе, или их гајите на фарму. Укоико су животиње напољу неопходно је да им обезбедите хлад било од дрвећа или надстрешнице. Уколико су затворене у оборима простор мора бити проветрен, по могућству са отворима за проток ваздуха. Свиње воле да се ваљају у блату и на тај начин хладе тело и штите кожу од сунца и инсеката.
Илустрација: Обезбедите свињама приступ чистој, хладној води
Неопходно је да увек имају приступ свежој и чистој води која треба да буде хладна, али не ледена. Храњење, чишћење и друге активности обављати у раним јутарњим или касним вечерњим сатима. На великим фармама вентилација је од кључног значаја било да су у питању вентилатори, отвори за проветравање или тунелска вентилација. Уградити системе за прскање или маглу (спрејеви који влажним капљицама хладе свиње и ваздух). Уместо једног оброка храну поделити и хранити их рано ујутру и касно увече. Избегавати премештање и транспорт свиња током дана већ искључиво ноћу или у зору.
Овце
Овце су навикнуте на пашњак, али су веома осетљиве на топлоту зато је неопхоно шишање пре врелих летњих дана како би лакше поднеле врућину. Иако су овце отпорније од свиња густо крзно и ограничена могућност расхлађивања чине их рањивим. Смета им већ температура преко 27 степени, а кад је топлије од 32 степена то већ може бити алармантно. Топлотни удар код оваца се јавља изненада и може бити врло опасан ако се не реагује на време. Симптоми топлотоног удара код оваца су:
- Убрзано дисање с отвореним устима, језик виси
- Слаб апетит, повученост, лежање
- Скупљање у хладу, одбијање кретања
- Дрхтање, нестабилан ход или губитак координације
- Температура тела преко 41°C
- У тешким случајевима: колапс, губитак свести и угинуће
Уколико приметите ове симптоме овцу сместите у хлад и полако је расхладите млаком водом и то прскањем врата, стомака и ногу. Никако је не преливати хладном водом, јер то може изазвати шок. Понудити воду за пиће, а уколико се не опорави у кратком року, позвати ветеринара. Да бисте избегли проблеме са овцама током врелих летњих дана обавезно их ошишајте зато што дебело и густо руно задржава топлоту.
Илустрација: И на пашњацима овце морају да имају чисту воду за пиће
Обезбедите овцама хлад и воду на пашњаку и то најмање од пет до 10 литара свеже, чисте воде по овци. Избегавати транспорт у најтоплијем делу дана од 11 до 17 сати, а ако су у тору неопходно је да стаје буду суве, чисте са добром вентилацијом.
Козе
Козе су навикнуте на сушу и топлоту више од других домажћх животиња зато високе температуре лакше подносе у односу на друге. Козама постаје вруће кад температура пређе 30 степени, а преко 35 су критични услови и за ову врсту животиња. Иако су издржљивије у односу на краве, свиље и овце и козе могу доживети топлотни удар, а знакови упозорења су следећи:
- Брзо и плитко дисање (ноздрве су раширене, а грудни кош се брзо помера)
- Споро кретање, одбијање хране и воде (знаци дехидратације су суве десни, увучене очи, спор поврат коже после штипања)
- Дрхтање, нестабилан ход
- Висока температура (преко 41°C)
- Коза делује уморно, тромо
- Стоји непомично или лежи
- Могућа несвестица и колапс
Преместити козу у сенку, полако је расхладити водом (по ушима, врату, трбуху) и понудити јој да пије воду у мањим количинама. Уколико не покаже побољшање, хитно позвати ветеринара.
Илустрација: Врућина повећава губитак соли и минерала, па је важно да животиње имају минерални блок (лизац) стално на располагању
Кад је у питању исхрана оваца и коза, уколико нису на испашти, током врелих дана треба их хранити рано ујутру и касно увече. Избегавати свежу, росну или влажну крму у топло доба дана, јер таква храна може довести до ферментације у стомаку, што додатно оптерећује организам. Зелена храна треба да буде благо увела или сено које је лакше за варење. Козе су пробирљивиј, па им је потребно разноврсно лишће, грање, биље, а може се догодити да током врућина могу одбити концентровану храну. Врућина повећава губитак соли и минерала, па је важно да животиње имају минерални блок (лизац) стално на располагању, а нарочито је важан унос натријума, калијума и магнезијума.
Извор: Агробизнис магазин
