Док напољу снег шкрипи под ногама, лед стежe земљу, а температура данима не излази из минуса, унутар пластеника биљке, фолија и сама конструкција налазе се на испиту из издржљивости. Једна погрешна одлука или неблаговремена реакција може направити већу штету него најјачи мраз.
Током зиме и мраза пластеник захтева највише пажње. Чак и без грејања, пластеник задржава нешто топлоте захваљујући ефекту стаклене баште. Током сунчаних зимских дана, разлика између спољне и унутрашње температуре може бити и до 10 степени. Али проблем настаје ноћу и током дугих, облачних дана са снегом.
Тада долази до наглог пада температуре унутар пластеника, појачане кондензације и влаге, смањења светлости због снега на фолији, увећава се ризик ризик од смрзавања корена и младих листова, али долази и до пробелма услед прекомерно оптерећење конструкције снегом и ледом.
Како истичу стручњаци зимска заштита почиње изнутра. Ако имате мањи пластеник ево шта може да вам помогне:
- дупла фолија са ваздушним слојем који делује као изолација
- агротекстил (агрил) постављен директно преко биљака
- у мањим пластеницима може да помогне и буренце са водом која током дана акумулирају топлоту, а ноћу је полако ослобађају
Иако је наопљу минису важно је знати да је умерено, кратко проветравање током најтоплијег дела дана неопходно како би се смањила влага унутар пластеника и спречило стварање буђи и гиљвица.
Илустрација: Кратко проветравање током најтоплијег дела дана чак и кад је напољи минус неопходно је како би се смањила влага унутар пластеника
Важно је знати да зима није време за осетљиве културе зато је препорука да се тада у пластенику саде салата, спанаћ, рукола, блитва и млади лук много боље подносе ниске температуре од других повртарских култура као што је рецимо парадајз.
Зашто је снег већи непријатељ од мраза?
Док је хладноћа опасна за биљке, снег и лед су највећа претња самом пластенику. Влажан, тежак снег може у тренутку да оптерети фолију са неколико десетина килограма по квадрату. Опасност од пуцања посебно се јавља уколико је фолија лабаво затегнута, ако је стара и ослабљена или конструкција није довољно чврста, па долази долази до савијања лукова, пуцања фолије или чак урушавања целог пластеника.
Зато је зимска припрема кључна – добро затегнута, УВ стабилизована фолија и стабилна конструкција су прва линија одбране.
Скидати снег са фолије – да или не?
Да ли треба скидати снег и лед са фолије или не је најчешће питање које мучи све оне који се баве пластеничком производњом. Одговор је да, али никако на силу и никада небезбедно. Иако танак слој снега може деловати као изолатор, нагомилани снег спречава улазак светлости, повећава влагу унутар пластеника и драстично повећава ризик од механичког оштећења.
Илустрација: Снег се са фолије скида пажљиво са спољашње стране најбоље метлом
Најчешће грешке које људи праве су притискање фолије изнутра, ударање фолије тврдим предметима, коришћење лопата, металних шипки или оштрих алата. Ове методе често завршавају поцепаном фолијом и још већом штетом. Најбезбеднији начин уклањања снега и леда са фолије је пажљиво уклањање споља, уз помоћ метле, гумених грабуља или дугачких штапова са обложеним врхом. Покрети треба да буду лагани, од врха пластеника ка боковима. Ако постоји могућност, краткотрајно благо загревање унутрашњости ће омогућити да снег сам клизне са фолије. Лед никако не ломи силом већ сачекати да температура мало порасте или да се пластеник загреје изнутра. Само једна ситна огреботина на фолији зими може значити њено пуцање на првом следећем минусу.
Зима у пластенику није период паузе, већ време када се најјасније види разлика између доброг планирања и импровизације. Редовна контрола, благовремено уклањање снега и пажљиво руковање фолијом могу продужити век пластеника за неколико сезона и спасити биљке и инвестицију. Јер у пољопривреди највеће штете не настају од хладноће већ од непромишљених потеза.
Извор: Агробизнис магазин