Ризик од микотоксина остаје реална претња произвођачима млечних производа и меса у Европи ове сезоне, а почетне анализе кукуруза указују на умерен до висок ниво ризика од микотоксина, наводи се у саопштењу овогодишњег извештаја о усевима компаније Alltech.Према незваничним информацијама, анализа 400 европских узорака хране потврђује умерен до висок ризик од микотоксина у кукурузу, пшеници, јечму и крмним усевима, са широко распрострањеном контаминацијом афлатоксином Б1 (посебно у кукурузу), што представља значајну претњу по здравље стоке.
Прелиминарни подаци, које су већ објавили неки специјализовани регионални медији, показују да је 45 одсто узорака кукуруза позитивно тестирано на афлатоксин Б1 са просечном концентрацијом која прелази европске стандарде безбедности хране. Како је наведено, убедљиво највећи ниво афлатоксина пронађен је у узорку из Румуније, а генерално се ова ситуација оцењује као претња европском млекарству, при чему стручњаци изражавају забринутост за европске усеве због климатских промена које утичу на раст плесни (Aspergillus flavus), али и на ланац исхране.
Када је реч о Србији, примена знатно нижег европског ограничења за дозвољени ниво афлатоксина у млеку – 0,05 микрограма по килограму, недавно је одложена за 1. децембар 2026. године.
До тада ће на снази остати тренутни стандард од 0,25 микрограма, који је у нашој земљи на снази већ тачно десет година и који је блажи од критеријума ЕУ.
Илустрација: Сушна лета посебно у кукурузу погодију стварању афлатоксина
Земља је више пута најављивала постепено усклађивање са европским стандардима, али произвођачи упозоравају да би нагло смањење дозвољене границе могло да угрози велики број фарми. Проблем је посебно акутан у годинама са сушом и високим температурама, када је ризик од контаминације сточне хране већи. Нови рок требало би да омогући стабилније прилагођавање сектора и увођење пракси које смањују ризик од афлатоксина у ланцу исхране.
Овај проблем је присутан већ дуго времена, и, како стручњаци објашњавају, и друге земље, посебно из региона, боре се са њим. Афлатоксин је једноставно присутан зато што је наш регион све топлији и сушнији, а све то одговара гљивици Aspergillus, чији је производ афлатоксин. На пример, кукуруз из Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Румуније, Бугарске и Мађарске одавно не може да се извози без доказа о тестирању на садржај афлатоксина.
Илустрација: Афлатоксин се кроз храну преноси и на млеко
Велики број северних земаља ЕУ, међутим, нема проблем са остацима афлатоксина, јер њихова клима није погодна за њихов развој у кукурузу. Узгред, стандард ЕУ, тј. максимално дозвољена количина афлатоксина М1 у сировом млеку од 0,05 микрограма, није исти као светски стандард. Према подацима надлежних, процењује се да две трећине светске популације користи референтну границу од 0,5 микрограма (укључујући САД, Кину, Јапан, Индију итд.). Сама ЕУ има другачије границе када је у питању ниво афлатоксина у свежем млеку и сиру. Домаће млекаре годинама проверавају садржај афлатоксина у млеку приликом куповине од домаћих добављача. Наравно, постизање европских стандарда би формално олакшало домаћим произвођачима извоз на европско тржиште.
Извор: https://www.agrotv.net/aflatoksin-nije-problem-samo-u-srbiji/
