У време када цене станова и грађевинског земљишта достижу рекордне висине, чини се да и пољопривредно земљиште осваја тржишни удео. Према последњим подацима Републичког геодетског завода, пољопривредно земљиште је чинило 17 одсто свих продатих некретнина у првом кварталу ове године, одмах после станова.
Следи грађевинско земљиште, са учешћем од 14,8 одсто у укупном промету.
Најскупљи хектар обрадивог земљишта, ако посматрамо цену по квадратном метру, забележен је у београдској општини Палилула, у Сланцима – чак 29 евра по квадратном метру за парцелу од 1.749 квадратних метара. Међутим, апсолутно највреднији уговор закључен је у Шиду, где је власника променило 13 парцела укупне површине 47 хектара за укупно 383.878 евра.
О томе зашто је земљиште постало толико тражено, како се формирају цене и шта се највише купује, разговарали смо са Недељком Милиновићем, агентом за некретнине који се овим послом бави више од две деценије.
„У последње време имамо изузетно велико интересовање за пољопривредно земљиште. Најтраженије земљиште је у близини главних путева. Људи желе да буду близу аутопута, јер знају да то увек подиже цену. Најтраженије подручје је око аутопута Београд-Загреб, затим око Батајнице, Вишњичке Бање, Сопота и Гроцке“, каже Милиновић.
Илустрација: Према речима агента за некретнице цене пољопривредног земљишта су порасле и до 15 одсто у односу на претходну годину
Према његовој агенцији, цене се тренутно крећу од 2.000 до 15.000 евра по ару, у зависности од локације и квалитета земљишта, и порасле су и до 15 одсто у односу на претходне године.
Најскупље је, очекивано, у војвођанским окрузима, посебно око Батајнице и Нових Бановаца.
Према речима нашег саговорника, купци данас више не траже земљиште само за пољопривреду.
„Најчешће га купују за изградњу пословних простора или малих викендица. Ретко га људи купују искључиво за узгој. То је нова реалност тржишта“, објашњава Милиновић.
На повећање цена, истиче, не утиче само локација, већ и чињеница да је све мање обрадивог земљишта.
„ Попис је показао да је у последњих десет година Србија изгубила више од милион хектара пољопривредног земљишта. Некада смо имали 4,2 милиона хектара, а сада имамо око 3,3 милиона хектара коришћеног обрадивог земљишта. Разлога је много – од поплава, климатских промена, ерозије, деградације земљишта, али и урбанизације и изградње инфраструктуре“, објашњава наш саговорник.
Према подацима из 2023. године, у Србији постоји преко 120.000 хектара неискоришћеног пољопривредног земљишта.
Милиновић такође објашњава како се квалитет земљишта разликује по регионима.
„У Бачкој имате прву класу, то је најбоље земљиште. У Срему је друга, трећа, четврта, пета – зависи од места. На пример, између Бачке Паланке и Сланкамена има земљишта највишег квалитета, али га има мало. У Пећинцима, где имам своје парцеле, није прва класа, али је и даље веома тражена“, процењује агент.
Често се поставља питање – да ли се исплати претворити пољопривредно земљиште у грађевинско?
„Наравно, да се добије повећање цене, али то много кошта. Само да се пренесе статус земљишта, мора се платити око 50 одсто тржишне вредности. То је озбиљан трошак, али се исплати на дужи рок. Пре петнаестак година, када се у нашем крају градила индустријска зона, пребацио сам део својих парцела на грађевинско земљиште. Имао сам око 20 хектара, а са партнером сам купио још 50. Део смо продали, део задржали – и испоставило се да је то била добра одлука“, сматра агент.
Илустрација: Најскупље парцеле су у Војводини, али и у околини Београда
Он наглашава да када се земљиште региструје као порез на грађевинарство, он је много већи.
„На пример, имам случај у Пећинцима – земљиште је од 2012. године регистровано као грађевинско, али се заправо користи за пољопривреду. Тамо нема ништа изграђено. Када дођу инспектори, све провере, сликају, траже доказ да се обрађује. Годинама сам покушавао да докажем да је то заправо њива – и на крају су ми признали тај статус. Али папирологија може бити заморна“, каже наш саговорник.
„ Без обзира колико се тржиште мења, земљиште је увек добра инвестиција. Неће бити више нових хектара, а људи све више схватају да вредност земљишта само расте на дужи рок. Они који имају стрпљења и средстава овде не могу погрешити“, закључује агент Недељко Милиновић.
Извор: https://biznis.rs/novac/investicije/poljoprivredno-zemljiste-sve-trazenije-cenu-dize-blizina-auto-puta/
