Србија ће, по свему судећи, имати разлога за оптимизам у погледу производње пшенице ове године. Према последњим подацима Завода за статистику Републике Србије, жетва 2025. године дала је 3.681.000 тона пшенице, што је 26,9 одсто више него прошле године. Принос је остварен на површини од 607.075 хектара, са просечним резултатом од 6,1 тона по хектару.
За земљу која вековима мери богатство златним класјем кукуруза, ова вест носи и симболичку и економску тежину. У поређењу са десетогодишњим просеком (2015–2024), производња пшенице је већа за 27,6 одсто – што значи да ће Србија не само јести хлеб направљен од домаћег жита, већ ће имати и значајне вишкове за извоз. У контексту поремећаја на глобалном тржишту и раста цена хране, ово представља редак позитиван сигнал за пољопривредни сектор земље и економску стабилност.
Овогодишња жетва је дочекана са вишком од милион тона пшенице у односу на 2024. годину, што је бројка која се може тумачити и као изазов и као прилика. Прошле године, Србија је произвела више од 2,9 милиона тона, али је велики део тог рода остао у складишту.
Како објашњава Бранислав Гулан, проблем није био у квалитету пшенице, већ у лошој продајној активности и недостатку тржишне стратегије. Другим речима, особље задужено за извоз није успело да пронађе купце на страним тржиштима.
„Међутим, ово је луксуз који Србија више не може себи да приушти. Јер су домаће потребе релативно мале — годишње је потребно око 700.000 тона пшенице за исхрану становништва и млина. Када се томе дода 10 одсто за робне резерве и до 200.000 тона семенске пшенице, јасно је да око 1,2 милиона тона покрива све потребе земље. Дакле, чак више од три милиона тона остаје као потенцијал за извоз“, објашњава Гулан.
Илустрација: Према проценама стручњака више од три милиона тона пшенице остаје као потенцијал за извоз
Истиче да је сада питање – хоће ли ико успети да тај вишак ове године пласира на светско тржиште и претвори га у приход за домаћу привреду?
Здравко Шајатовић, директор Удружења млинарa Србије, каже да је просечна потрошња хлеба по глави становника данас око 49 килограма годишње, уз додатних 15 килограма пецива. Укупно то значи да се по особи потроши 64 килограма производа од брашна, што је око 20 килограма мање него пре 15 година.
„Разлози су вишеструки, од промењене исхране и све веће употребе брзе хране“, до чињенице да су српска домаћинства сиромашнија него раније. Време када су сељаци носили векну хлеба и парче сланине на њиве је прошло“, каже Шајатовић, сликовито описујући промену друштвених навика.
Овај тренд има директне последице по млинску индустрију, јер мања потрошња значи мању домаћу потражњу, па су извозни канали кључни за опстанак великих произвођача.
Док је пшеница забележила историјски резултат, кукуруз је имао знатно лошију сезону. Укупна производња у 2025. години износила је 4.448.000 тона, што је за 12,9 одсто мање него у 2024. години, када је убрано 5,2 милиона тона.
Кукуруз је пожњевен на 961.215 хектара, са просечним приносом од 4,6 тона по хектару.
Иако је Србија и даље један од водећих произвођача кукуруза у региону, климатски услови и ниске откупне цене значили су да је 2025. година била испод очекивања за ову усев.
Илустрација: Једемо све мање хлеба и пекарских производа
Према подацима агенције за кредитни рејтинг CompanyWall, у Србији постоји 395 компанија које се баве производњом млинских производа. Индустрија је забележила најбоље пословне резултате у 2023. години, када је укупна добит износила 762,4 милиона динара. Само годину дана касније, 2024. године, та бројка је пала на 262,6 милиона динара, што је три пута мање.
Занимљиво је да је највећи удео у укупном профиту остварила само једна компанија, Житопромет-Млин из Сенте, која је сама по себи остварила 325,3 милиона динара профита, више него профит целог сектора. Разлог је тај што је велики број компанија у овом сектору пословао у минусу, од којих је највећа била чак 500 милиона динара.
Компанија Житопромет-Млин, која је заузела прво место на листи према добити коју је саставила агенција за кредитни рејтинг CompanyWall, може се похвалити стабилним пословањем у последње три године, јер су њени финансијски резултати остали готово непромењени.
Ова војвођанска компанија, основана 1957. године, позната по свом бренду Sentella, деценијама одржава репутацију поузданог произвођача брашна, наводи се на званичном веб-сајту компаније.
На другом месту је био Житопромет-Млинпек из Старе Пазове, са профитом од 216,9 милиона динара. Ова компанија, која је део групе Жито Дунав од 2005. године, послује на две локације – у Старој Пазови и Сремској Митровици – и има дневни капацитет млевења од 500 тона пшенице.
Треће место припало је компанији Жито-Бачка Кула, са профитом од 155,5 милиона динара. Њихов млин прерађује око 220 тона пшенице дневно, а компанија се истиче по широком асортиману специјализованих брашна – за штрудлу, кору, бурек, пицу, као и кондиторског брашна и мекиња за људску и сточну исхрану.
Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/ove-godine-jescemo-hleb-od-domaceg-zita-a-bice-dovoljno-i-za-izvoz/
