Јуче је обележен Свети Трифун, заштитник винара и виноградара, а српска винска сцена показује знаке снажног раста. У светлу учесталих винских сајмова и државних субвенција, поставља се питање да ли је винарство у Србији заиста у процвату, посебно у контрасту са стагнацијом и сечом винограда у неким деловима Европе. О овим темама говорио је Стеван Рајт, директор Савеза винара и виноградара Србије, истичући значајан напредак и амбициозне планове.
„Винска сцена у Србији је невероватно узнапредовала у последњој деценији и направили смо велике успехе“, оптимистично је изјавио Рајт.
Наглашава да Србија, иако је земља мањих површина под виноградима, „лагано, сигурним корацима иде“ ка европском и светском врху. О томе сведоче изузетно позитивне реакције са недавног сајма у Паризу. На Балкану, Србија је већ заузела снажну позицију, надмашивши већину земаља бивше Југославије, а сада се „крећемо у тај свет“ где нам се, како каже, „баш лепо отворио пут“.
У Паризу је Србија представила 70 одабраних винских етикета, а организован је и посебан српски Wine Tasting догађај.
„Одушевљење је било велико; многи нису знали да имамо тако добра бела, црвена, розе, пенушава и десертна вина“, истиче Рајт.
Илустрација: Српска вина одушевила су чак и пробирљиве Французе
Интересовање је показано и за наше ракије и гастрономску понуду. Успех је потврђен и на прослави Дана државности, где су вински експерти из Француске, Италије, Америке и Шпаније изразили похвале за квалитет српских производа. Рајт је с поносом истакао да је „велика част“ представљати Србију на оваквим манифестацијама, додавши да се већ прича о томе како је српски „Wine Vision“ добио међународну UFI награду, што је потврда професионалности и организације.
Аутохтоне сорте представљају посебан потенцијал српског винарства. Тамјаника, Морава, Грашац, Прокупац и Пробус изазивају велико интересовање на међународној сцени. Грашац, већ признат наградама на декантеру, утире пут и другим домаћим сортама.
„Невероватно је да можемо све те наше локалне сорте да сјединимо и са интернационалним сортама“, објашњава Рајт, очекујући да ће оне „за јако кратко време наћи свој јак интерес у свим добрим ресторанима“. Он је позвао винаре да користе будуће субвенције за садњу ових сорти како би се повећале количине.
Илустрација: Већина европских земаља које се баве производњом вина смањује површине под виноградима
Док се Европа суочава са изазовима смањења винограда, нарочито у Шпанији, Француској и Италији, услед проблема са пласманом и геополитичке ситуације, Рајт верује у отпорност винске индустрије. „Вино је увек имало своја тешка искушења и увек их је превазишло кроз векове“, оптимистично поручује. Он се нада да ће тренутни „тешки и захтевни периоди“ проћи и да ће се „вино опет лепо усталити“.
Кључан фактор у успону српског винарства је континуирана државна подршка.
„Без субвенција, без помоћи, без подстицаја, тешко бисмо могли направити овако велике кораке“, признаје Рајт. Подршка омогућава набавку опреме, изградњу винарија, садњу нових винограда и ефикасну промоцију. Министарство пољопривреде и ове године издваја значајна средства, с циљем да подржи више од 500 регистрованих винара. Тренутна површина од око 25.000 хектара под виноградима требало би да се удвостручи како би се задовољиле будуће потребе тржишта.
Будућност српског винарства Рајт види у експанзији на нова тржишта. Посебну прилику нуди Кина, где ће од 1. јануара 2028. године ступити на снагу нулта царина. Рајт позива винаре да се припреме за веће количине и да искористе предстојећи „Њине Висион“ и „Експо 2027“ за глобалну промоцију. Фокус ће бити на Азији, америчком и канадском континенту, уз задржавање позиције у Европи.
„Желимо да идемо посебно у Азију и посебно на амерички континент“, наглашава Рајт. Експо 2027. се сматра изузетном приликом за привлачење туриста и комесара из целог света, што ће „померити границу“ и осигурати пласман вина.
Илустрација: За глобално позиционирање српског вина кључан је квалитет
За глобално позиционирање српских вина кључна је свест о њиховом квалитету.
„Ми као Србија, као једна мала земља Средње Европе, имамо квалитетна вина“, тврди Рајт и наставља: „Уз трансфер знања из Италије, Шпаније и Француске, те брзину учења наших енолога и винара, направили смо стварно велики искорак“.
Рајт је поделио и импресије угледног светског винара, господина Луика, који је био изненађен квалитетом српских вина, закључивши: „Када су упоредили са нашим винима, није то тако велика разлика. Приближавамо се“.
Уз посвећеност и подршку, српска вина су спремна да освоје свет.
Извор: https://www.euronews.rs/biznis/biznis-vesti/210424/fenomen-srpskog-vina-dok-evropa-sece-vinograde-srbija-dozivljava-procvat/vest