Идеја „невидљивих“ ограда које замењују физичке баријере дигиталним решењима последњих година добија све већу подршку широм света, а посебно у Европи, где све више земаља дозвољава употребу ове технологије за контролу стада.
На европским пашњацима, где стока обично пасе иза километара жице под благим електричним напоном, поставља се питање – шта ако те ограде више нису потребне?
Норвешка стартап компанија Nofence развила је огрлице са уграђеним GPS-ом које формирају дигиталне границе, омогућавајући фармерима да без иједног метра жице одреде где ће се њихове животиње кретати. Границе се могу подесити и променити у само неколико секунди преко мобилне апликације.
Када се животиња приближи виртуелној огради, огрлица прво емитује благ звук упозорења, а ако га игнорише, следи кратак и веома слаб електрични импулс. Временом, стока научи да реагује већ на сам звук и безбедно остаје унутар задатог простора. Огрлице раде на соларни погон и омогућавају пољопривредницима да лако управљају пашњацима без сталног поправљања класичних ограда. Према речима компаније, ова технологија штеди време, рад и смањује трошкове хране.
Како објашњава Лотен Валунд, истраживач у шведским институтима RISE, виртуелне ограде се могу користити и у подручјима где је физичке ограде немогуће поставити – у мочварама, каменитим пределима или густој вегетацији.
„Виртуелна ограда омогућава коришћење већих површина него раније, укључујући земљиште које се иначе не би користило за људску исхрану. Тако можемо проширити производњу меса на терене који су до сада били неупотребљиви,“ каже Валунд за Euronews.
Безбедност и добробит животиња
У компанији Nofence истичу да им је циљ да помогну пољопривредницима. Осим тога ова врста ограде је много јефтинија у односу на постављање физичке баријере и ограђивања пашњака жицом.
„Наш производ омогућава прикупљање великог броја података који ће пољопривредницима у будућности омогућити да оптимизују управљање својим животињама,“ објаснио је финансијски директор компаније Ларс Кваален.
Илустрација: Виртуелне ограде се могу користити и у подручјима где је физичке ограде немогуће поставити
Он додаје да су импулси који се користе у овом систему много блажи од оних које дају традиционалне електричне ограде, које су ионако уобичајене широм света. Животиње се обично тренирају неколико дана и то уз помоћ комбинације стварних и виртуелних ограда, а већина научи да реагује само на звук.
Према подацима компаније, чак 96% интеракција са границом завршава се само на звучном сигналу, без потребе за било каквим импулсом.
У једној шведској студији из 2022. године, Валунд је истраживао ниво стреса код животиња које користе виртуелне ограде. Иако недостају подаци за директно поређење са традиционалним електричним системима, резултати нису показали повећане нивое кортизола , хормона стреса, код животиња које су користиле дигиталне ограде.
„Резултати показују да нема разлике у понашању животиња нити у нивоу стреса у односу на класичне електричне ограде,“ објашњава Валунд.
Ипак, он сматра да су потребна додатна истраживања како би се прецизније дефинисали стандарди добробити.
„Важно је да се јасно дефинише како треба да функционише систем виртуелних ограда, јер неправилно постављен систем може бити штетан. Животињама треба оставити довољно времена да реагују на звучни сигнал,“ додаје он.
Ограничења и будућност технологије
Иако Nofence очекује да ће виртуелне ограде постати стандард, стручњаци упозоравају да технологија ипак није потпуна замена за класичне жице. Систем зависи од батерија, GPS сигнала и мобилне мреже, што у удаљеним подручјима може представљати изазов.
„Не видим овај систем као једину алтернативу. За неке фармере он ће бити идеалан, док ће другима служити као допуна постојећем систему,“ објашњава Валунд.
Више од 7.000 фарми већ користи Nofence огрлице, углавном у Норвешкој, али се технологија шири и на САД и Канаду. Иако је у многим европским државама виртуелно ограђивање још увек забрањено, Шпанија, Холандија, Норвешка, Ирска и Уједињено Краљевство већ су дозволиле његову употребу.
Илустрација: Истраживање је показало да животиње не трпе већи стрес у односу на класичне жичане ограде са ниским напоном струје
У Шведској је ова технологија била забрањена од 2018. године због бриге о добробити животиња, али је недавно објављено да ће од следеће године бити легализована за говеда и овце. Данска је најавила да ће убрзо следити тај пример.
„Шведска неће бити прва, али ће бити међу пионирима у легализацији ове технологије. Очекујем да ће то подстаћи и друге земље да размисле о сличном кораку,“ закључује Валунд, а преноси Euronews.
Приредила: Драгана Петровић