У време све већих климатских промена који утичу на производњу хране пластеници су се показали као једна од начина да се максимално искористи производња у заштићеном простору. Иако има топлу климу са дугим и сушим летима Шпанија је успела последњих година да постане један од највећих произвођача поврћа не само у Европи већ и у свету управо захваљујући пластеничкој прозводњи.
Последњих година и све више српских повртара окреће управо овом начину производње који нуди многе предности, али има и мане. У српским пластеницима највише се узгаја парадајз, паприка, краставац, разне врсте салате и спанаћ. Највећа предност пластеничке производње поврћа је контрола микро – климе што омогућава производњу и ван уобичајене сезоне када је домаће поврће и најскупље на тржишту. Захваљујући заштићеном простору, могуће је имати више „циклуса“ узгоја у години, што значи веће приносе по јединици површине у односу на традиционалну производњу на отвореном. Поврће које се производи ван сезоне или раније, често постиже већу цену јер је мања конкуренција. Квалитет самих производа може бити чак и бољи зато што су услови узгоја контролисани, а саме биљке су заштићеније од болести и штеточина. Међутим, у савременој пластеничкој производњи поврћа није довољно само да имате пластеник све више су потребне и иновације како би се унапредила сама производња, добили бољи приноси и више зарадило.
Иновације и модернизација нису само ствар престижа већ све више постају неопходност. Наравно, ово захтева улагење, али добра вест је да се иновације и унапређење производње врло брзо исплати. Сваки произвођач поврћа који се одлучи да корак по корак уведе технологију у пластеник, већ наредне године може да види разлику како на самим биљкама које узјаја, тако и по питању зараде. Са свега неколико паметних улагања, домаћи произвођач може да направи производњу која ће бити не само стабилнија и квалитетнија, већ и значајно исплативија. Иако многи домаћини већ успешно раде са традиционалним пластеницима иновације нуде могућност да се сезона продужи, а принос и квалитет подигне на ниво који диктира најбољу цену на тржишту. Колико ће одређени произвођач да уложи новца у иновације и унапређење саме производње зависи од његових амбиција и средстава које има на располагању.
Илустрација: Иновације и модернизација у пластеничкој производњи поврћа све више постају неопходност
Агробизнис магазин вам предстваља четири тренутно најтраженије иновације у пластеничкој прозводњи поврћа, колико би то коштало за рецимо већ постојећи пластеник од 500 квадрата и колико је времена потребно да се уложени новац врати, а зарада увећа. Наравно, треба имати у виду да увођење иниовација зависи пре свега од поврћа које се гаји, па пре него што се одлучите на овај корак најбоље је да се посаветујете за стручњаком за пластеничку производњу. Ово су само орјентациони подаци и идеја, а одлука је на вама.
Паметни сензори
Контрола климе је највећи изазов у пластенику зато што прегревање, влажност, недостатак светлости или воде могу да униште труд за трен. Управо ту на сцену ступа нова технологија. Све су траженији сензори који у реалном времену прате температуру, влагу ваздуха и земљишта, ниво CO₂ и осветљење. Све се прати преко телефона, а сам систем подешава проветравање, укључује грејање или заливање. Резултат? Здравије биљке, мање болести, већи принос.
- Процењени трошак од 2.000 до 4.000 евра
- Исплативост иновације у року од 12 до 24 месеца
Фертигација и прецизно наводњавање
Када би биљке могле да напредују и дају најбоље приносе непходно је да се хране на најбољи могући начин. Ту на сцену ступа фертигација. Реч је о систему који истовремено дозира воду и хранљиве материје директно у корен, прецизно и без непотребног расипања. Овај систем не само да смањује потрошњу воде, већ и значајно подиже принос у просеку од 20 до 30 одсто у односу на традиционално наводњавање.
- Процењени трошак ове иновације је од 1.000 до 2.000 евра
- Исплативост је већ у року само једне сезоне
LED светла
Српска зима није наклоњена повртарима, али LED системи решавају проблем мањка сунчеве светлости током зиме и могу да продуже сезону и до два месеца. Специјализована светла подстичу фотосинтезу, па поврће даје више плода, а посебно се исплате код култура као што су чери парадајз, мини краставци односно корнишони или зелено поврће (салате, спанаћ).
Процењени трошак је између 1.500 и 3.000 евра
Уложена средства у ову иновацију враћају се произвођачу у року од годну и по до максимално две године.
Боља изолација и енергетска ефикасност
Грејање током зиме свакако је највећи трошак сваког повртара који се бави пластеничким узгојем поврћа. Међутим, вишеслојне фолије, термални екрани и оптимизовано сенчење могу да смање трошкове грејања за чак 30 одсто. Најбољи ефекат постиже се у комбинацији са аутоматизованом контролом температуре.
- Процењени трошак је од 1.000 до 3.000 евра
- Уложена средства ће се вратити у року од максимално три године у зависности од грејања које се користи
Илустрација: Салата је једна од најчешћих култура које се гаје у српским пластеницима
Ове иновације не морају се увести све одједном већ се модернизација пластеника може радити постепено из године у годину. Ове иновације, према проценама стручњака, могле би да донесу увећање прихода од пластеника величине 500 квадрата од 30 до 80 одсто у року од максимално три године колико је потребно да се уложени новац у иновације врати и пластеник почне да додатно зарађује.
Извор: Агробизнис магазин