Убрзан раст светске популације и потражња за храном постала је главна тема на глобалном нивоу. Према званичним подацима до 2050. године потражња за храном ће порасти за 70 одсто у складу са брзим растом становништва. Са тешко предвидљивим климатским променама које највише утичу управо на производњу хране не чуди што је агротехнологија најважније поље истраживања данашњих научника са циљем да се максимално олакша посао у пољопривреди.
Један од сектора који су посебно интересанти је роботика и аутоматизација у пољопривреди која обухватају машине и аутоматизоване системе који обављају задатке које су традиционално радили људи. Употреба робота у пољопривреди представља један од најдинамичнијих сегмената модерне пољопривредне технологије. Роботи све више преузимају задатке који су раније захтевали велики број радника, као што су садња, берба, прскање, чишћење корова, надгледање усева и анализа стања земљишта. Циљ је повећање ефикасности, прецизности и смањење трошкова производње уз мање штете по животну средину. Савремена пољопривреда се све више ослања на прецизност, ефикасност и еколошку одрживост. То значи да се свака кап воде, сваки грам ђубрива и свака радња на њиви мора планирати унапред, са што мање губитака и што више ефеката. Роботи, сензори и вештачка интелигенција омогућавају баш то аутоматизацију и оптимизацију целокупне производње.
Илустрација: Све више су у употреби дронови на српским њивама
Убрзано се развијају и роботи за бербу који могу прецизно и без оштећења да оберу плодове што смањује потребу за сезонским берачима који је све мање и који су скупљи. Не треба заборавити ни да аутоматски берачи могу радити 24 сата дневно, без паузе, одмора или грешке. Земље попут Холандије, Јапана или Израела већ одавно користе аутономне машине и роботе готово за све послове од бербе до паковања.
Иако се чини да је Србија још далеко од овог високотехнолошког напретка у аграру истина је да наша земља има потенцијал да постане регионални лидер управо у овој области. Да Србија итекако има памет да осмисли нове атрактивне машине доказ је берач боровнице који су осмислили наши људи, а прави породична фирма из Обреновца. Уз подршку државе настао је ваздушни берач воћа КОКАН500С, који представља иновативно и доказано решење за ефикасно брање различитих врста бобичастог воћа укључујући малине, боровнице, купине и црне рибизле. Иновативна технологија ваздушног брања, опонашајући олују, опструјава родне гране биљке прекидним ваздухом контролисане брзине и без физичког контакта врши брање само технолошки зрелих плодова без оштећења.
Србија има одличан образовни потенцијал, а факултети као што су ФТН у Новом Сад и Пољопривредни факултети у Београду и Новом Саду имају студенте који већ сада раде на интеграцији аграрне науке и роботике. Развијају се прототипови, сензори, дронови, па чак и домаће верзије агро-робота који би били прилагођени малим српским газдинствима. Осим тога Србија има један од најјачин ИТ сектора у региону, а стручњаци из ове области све више улазе у домен агротехнологије и роботике повезујући програмирање и пољопривреду. То значи да већ имамо људе који знају да направе паметну апликацију за мерење земљишне влаге, управљање фармом или чак контролу робота на даљину.
Кад су у питању природни ресурси и аграрна традиција Србија је неприкословена у овом делу Европе. Оно што јој недостаје јесте управо модернизација, а то је савршен терен за увођење роботике. Наравно, није све тако једноставно. Пре свега висока цена робота за пољопривреду је главна препрека за српске домаћине који углавном обрађују мала, породична имања. Осим тога не треба заворавити да је просечна старост српских пољопривредника преко 60 година, а они су по природи сумњичави недовољно информисани о дигиталним алатима, а камоли роботима на њивама. За разлику од великих пољопривредних система, мала породична пољопривредна имања имају ограничене капацитете за увођење робота.
Илустрација: Србија каска за светом, али има потенцијал да постане водећа земља у региону у производњи и употреби агро робота
Али, треба нагласити да је све више пољопривредника, посебно младих, који су оберучке прихватили иновације у пољопривреди. Све је више имања у Србији који користе прилагођене дронове за прскање и мапирање усева. Ту су и студенти на домаћим факултетима који већ развијају мини-роботе за садњу, мерење и чишћење корова као део дипломских и мастер радова. На појединим имањима тестирају се аутономне машине за анализу земљишта и паметно наводњавање, мапирање, сензори за влагу… Ако се искористи постојећи образовни и технолошки потенцијал, Србија би могла у наредним годинама да развије домаће агро-роботе који су прилагођени малим и средњим имањима што би била велика олакшица за српске пољопривредника, али и огромна шпанса за извоз ове технологе у земље које попут наше имају уситњено земљиште и доста фармера са мањим имањима. Како истичу стручњаци за агрономију сведоци смо да су последењих година, па и ове, климатске промене донеле велике проблеме пољопривредницима зато је неопходно размишљати на другачији начин. То није само питање иновације, већ и опстанка домаће пољопривреде у времену кад је радне снаге све мање, а климатске промене све израженије. Са паметном стратегијом, јасном подршком државе и снажним ослонцем на младе стручњаке и стартапове Србија може постати пример како се традиција и технологија могу складно спојити, уз обострану корист.
Извор: Агробизнис магазин
