Научници су развили револуционарну „суперхрану“ за медоносне пчеле, која би могла да заштити ове важне опрашиваче од климатских промена и губитка природног станишта.
Током тестирања, пчелиње заједнице које су добијале овај додатак имале су и до 15 пута више младих пчела које су преживеле и развиле се до одраслог стадијума.
Медоносне пчеле играју кључну улогу у производњи хране, учествујући у опрашивању чак 70 одсто најважнијих усева на свету.
„Ово технолошко достигнуће обезбеђује све хранљиве материје које су пчелама потребне за преживљавање, што значи да их можемо хранити чак и када нема довољно полена“, изјавила је професорка Џералдин Рајт са универзитета Оксфорд за ББЦ.
„Заиста је реч о огромном успеху“, напомиње она.
Медоносне пчеле широм света суочавају се са озбиљним падом бројности због недостатка хранљивих материја, вирусних болести, климатских промена и других фактора.
У Сједињеним Америчким Државама, годишњи губици пчелињих заједница у последњој деценији крећу се између 40 и 50 одсто, а стручњаци упозоравају да би ти бројеви могли да се погоршају.
Ни пчелари у Великој Британији нису поштеђени.
Илустрација: Пчелари широм света укључујући оне у САД и Великој Британији бележе велике губитке пчела
Ник Менсиков, председник Удружења пчелара Кардифа и јужног Велса рекао је за ББЦ да је прошле зиме изгубио чак 75 одсто кошница, што је тренд који се бележи широм ове области.
„Иако су кошнице биле пуне хране, пчеле су једноставно нестајале.
„Већина је преживела јануар и фебруар, а онда су само ишчезле“, каже Менсиков.
Медоносне пчеле се хране поленом и нектаром из цвећа, који имају есенцијалне хранљиве материје потребе за њихов развој, попут липида познатих као стероли.
У кошницама производе мед, који им служи као извор хране током зиме, када цвеће више не даје полен.
Када пчелари изваде мед ради продаје или када у природи нема довољно полена, што је све чешће, пчелама се даје допунска храна.
Међутим, та храна се обично састоји из протеинског брашна, шећера и воде и нема кључне хранљиве састојке који су пчелама неопходни.
То је, објашњавају научници, као да људи покушавају да преживе на исхрани без угљених хидрата, аминокиселина или других виталних нутријената.
Једна од највећих препрека била је производња стерола – супстанце коју је изузетно тешко вештачки синтетисати.
Ипак, професорка Рајт већ 15 година предводи тим научника који је установио шта пчелама тачно треба и како стероле инжењерски произвести.
У лабораторији у Оксфорду, докторка наука Џенифер Ченелс показује мале, провидне кутије са медоносним пчелама смештеним у инкубатор.
Она их храни различитим врстама хране које је сама направила.
Занимливо је да за припрему користи кухињску опрему каква се може наћи у сваком дому, а резултати су сјајни – бели ваљци хране који подсећају на смесу за колаче.
„Састојке мешамо у масу налик тесту – различити протеини, масти, одређене количине угљених хидрата, као и микронутријенти које су пчелама потребне“, објашњава Ченелс.
„Циљ је да откријемо шта им се највише допада и шта им највише користи“, додаје.
Илустрација: Уместо полена и нектара пчеле добијају посебно направљену смешу хране
Ваљке хране убацује у инкубаторе, а пчеле пажљиво грицкају смешу.
Управо у овој лабораторији, тим професорке Џералдин Рајт је постигао значајан успех: помоћу генског инжењеринга, успели су да створе квасац који производи свих шест стерола потребних за развој пчела.
„То је велико откриће“, каже професорка Рајт.
Када је њена студенткиња успела да инжењерингом подстакне квасац да производи стероле, послала јој је слику хроматограма – дијаграма који приказује структуру супстанце.
„И дан данас га имам залепљеног на зиду канцеларије“, додаје са осмехом.
Пчеле су добијале суперхрану у лабораторији три месеца.
Резултати су показали да заједнице које су добијале ту храну имају 15 пута више беба пчела које су достигле зрело доба.
„Када пчеле добију адекватну храну, требало би да буду здравије и отпорније на болести“, објашава Рајт.
Оваква храна је била посебно корисна током лета као што је ово, када изгледа да су цветнице престале да цветају раније него иначе, додају.
„Веома је важно у годинама када лето дође рано, а пчеле немају довољно полена и нектара, да преживе зиму“, каже Рајт.
Илустрација: Полен је кључан за опстанак пчела
Професорка објашњава да што су пчеле дуже без полена, то су под већим нутритивним стресом, што значи да пчелари током зиме губе већи број пчела.
Сада су потребна опсежнија тестирања како би се проценили дугорочни ефекти ове исхране, али се очекује да би овај додатак могао бити доступан пчеларима и пољопривредницима у наредне две године.
Студију су предводили научници са Оксфорда, у сарадњи са Краљевским ботаничким вртом Кју, универзитетом у Гринвичу и Техничким универзитетом Данске. Истраживање је објављено у часопису Природа (Nature).
Извор: https://www.bbc.com/serbian/articles/c8jpk17jg73o/lat
