ЛЕШНИК једна од најчешће коришћених намирница у прехрамбеној индустрији, забележио је пораст цене за више од трећине од почетка ове године на глобалном нивоу.
Томе је допринео и, како су пренели медији, хладан април у Турској, који је уништио мноштво цветова лешника, што посебно утиче на произвођаче чоколаде. Самим тим и цена ове посластице који многи воле и конзумирају би могла још да порасте. Поготово имајући у виду да је и какао, као један од основних састојака годинама уназад све скупљи.
А што се тиче ситуације са лешницима у Србији, наша земља се последњих година све озбиљније позиционира на европској мапи произвођача. Према последњим подацима, Србија заузима четврто место у Европи са производњом од око 8.910 тона у 2024. години, на површини од 8.718 хектара. То је двоструко више него пре само пет година и тренд раста не јењава.
Просечан принос износи око једне тоне по хектару, док уз потпуну примену агротехничких мера и наводњавање може достићи и више од три тоне очишћеног лешника. На домаћем тржишту велепродајна цена очишћеног језгра креће се између 900 и 1.300 динара по килограму, док откупљивачи за лешник у љусци плаћају 500 до 600 динара. У малопродаји, цена језгра достиже око 800 динара по килограму.
Зарада је загарантована
За произвођаче који остварују приносе од око две тоне по хектару, зарада може бити и до 10.000 евра, а у изузетно добрим годинама и више. Дуг век трајања засада — и до 50 година — чини ову културу једном од најисплативијих у воћарству, што потврђује све већи број нових засада широм земље.
Илустрација: Србија има одличне условеза узгој лешника који је једна од најтраженијих сировина у кондиторској индустрији
Дакле, Србија има шта да понуди, али домаћа производња, иако солидна, још увек не покрива потребе тржишта. Због тога Србија годишње увезе лешнике у вредности од око 5,5 милиона долара, најчешће из Северне Македоније. Цена увозног лешника без љуске у 2024. години износила је 7.761 долара по тони, што је за четвртину више него годину дана раније.
С друге стране, и извоз бележи значајан раст. У 2022. години из Србије је извезено 1.428 тона очишћеног лешника, а већ 2023. вредност извоза достигла око 5,9 милиона долара, што је скок од 252 одсто у односу на претходну годину. Највећи купац српског лешник је Италија, земља са развијеном кондиторском индустријом и дугогодишњом потражњом за квалитетним језгрима.
Предности и мане узгоја лешника
Све ово говори да Србија не само да има потенцијал да смањи зависност од увоза, већ и да додатно повећа извоз. Уз подршку кроз државне субвенције и ИПАРД програме, као и унапређење откупне инфраструктуре, лешник би у наредним годинама могао постати један од важнијих извозних пољопривредних производа наше земље.
Имајући у виду да су потребе тржишта, како на глобалном, тако и на локалном нивоу све веће, стручњаци саветују да је улагање у узгој лешника добра прилика за зараду. И посебно зато што кондиторска индустрија, због раста цена и лоше бербе, вапи за већим количинама лешника.
Свако ко се одлучи на тај захтеван подухват, треба да има на уму које су све предности и мане узгоја лешника.
Предност је, јасно, вишерука употребна вредност и поменута велика потражња, као и једноставна технологија узгоја. Такође, експлоатациони период дрвета лешника је преко 50 година, а плод је врло захвалан када је у питању дуже чување. Лешник успеба и на местима где друге воћне врсте не могу. За узгој једног хектара потребно је 5.000 евра.
Илустрација: Потребно је око 5.000 евра за подизање засада лешника на једном хектару
Основна мана производње лешника јесте што захтева стрпљење – комерцијални приходи почињу тек после 6 до 7 година, дакле, потребно је сачекати на поврат уложених средстава. Оно на шта узгајивачи треба да буду припремљени је да мањак сунца, или превише кише, као и штеточине могу утицати на род. Ипак, уз нешто већи принос од просека, од 2-3 тоне по хектару, и малопродајну цену од 1.000 динара по килограму, лешник гарантује сигурну добит. Уз то, може да постане породични бизнис, који траје деценијама.
Извор: https://www.novosti.rs/c/ekonomija/vesti/1517802/trenutno-najvrednije-ulaganje-srbiji-lak-uzgoj-potraznja-samo-raste-kod-nas-svetu
ФОТО: Pixabay
