Киша која је пала протекла два дана спас је за многе произвођаче кукуруза у нашој земљи. Посебно ако биљка није ушла у генеративну фазу – падавине су добродошле. Међутим, на њивама где је ова ратарска култура сејана раније принос ће бити упитан јер кукуруз није на време добио потребну количину воде.
Иако се у медијима последњих дана износе појединачне и често катастрофалне прогнозе о овогодишњем роду годинама најпрофитабилније ратарске културе за Србију, став стручњака јесте да није све изгубљено и да је рано за процене укупних овогодишњих приноса.
– Паушалне оцене у овом тренутку о роду и свему осталом прилично су неозбиљне и могу бити опасне. Возио сам кроз Срем протеклог викенда и истина је да засади изгледају забрињавајуће, кукуруз је сиве боје и види се да му страшно фали киша. Ипак, апсолутно нису тачне информације које се протеклих дана могу чути у појединим медијима, да киша, која је пала или ће тек пасти, долази прекасно. За саде на неким парцелама можда јесте прекасно, код ранијих хибрида или сетве, али, каже, не може се уопштено говорити – каже за „Политику” др Горан Бекавац, један од водећих домаћих стручњака с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.
Илустрација: Суша смета кукурузу, па је киша спас у последњи час
Према његовим речима, јасно је свима да нашим њивама много недостаје киша и да је невероватна суша. Само у јуну кукурузу у целој Србији потребно је око 90 милиметара падавина, а на неким локалитетима у том периоду није било ни капи кише. Посебно у централној Србији. У јулу је, како напомиње, потребно од 130 до 140 милилитара, августу 90, а у септембру знатно мање, али тада је већ практично и мање битно. Бекавац истиче да се не може генерализовати и да све зависи на којој парцели је засад, да ли је раније или касније сејан или који хибрид. Код оних ратара који су сејали касније или каснији хибрид биљка је сада у фази када је киша дошла у право време.
– Тај кукуруз ће бити злата вредан – истиче он.
Према проценама, ове године на домаћим њивама засејано је око 850.000–860.000 хектара кукуруза, што је нешто мање од стандардних око 900.000. Истовремено, посејано је више пшенице и јечма (и нешто мало више уљане репице). Према речима нашег саговорника, главни разлог за то је што је пшеница боље пролазила у сушним сезонама, а чињеница је да последњих година кукуруз трпи озбиљне последице оваквог времена – истиче Горан Бекавац.
Илустрација: Још једна тешка година за ратаре
Ова година била је отпочетка тешка за ратаре. Сетву кукуруза пратили су киша, ветар, влажне оранице, па чак и снег који је провејавао почетком априла, што је ометало ратаре најпре да започну, али и да окончају пролећну сетву кукуруза. Овакве прилике пратиле су произвођаче у Србији, али и у целом региону, а и тада је најважније питање било да ли ће посао на њивама успети да заврше у оптималним роковима без последица по приносе.
Како је Бекавац раније рекао за наш лист, имали смо екстремно сушне и топле 2022. и 2024. годину, што, наравно, није одговарало кукурузу. У 2023. су нас погодиле суперћелијске олује када је кукуруз био у осетљивој фази развоја и оне су на одређеним локалитетима направиле изузетно велике штете. Због тога се произвођачи одлучују за озиму пшеницу, рачунајући да ће у току јесени и зиме ипак бити неких падавина и обезбедити им какав такав род.
Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/686183/kisa-dobrodosla-kukuruzu
