Када се говори о томе да Србија треба да има стратегију развоја пољопривреде, реч „стратегија“ код нас изазива буру и лоше конотације, а да бисмо то променили, да бисмо ствари поједноставили обичном народу, нашим грађанима, мој тим и ја смо је свели на „визију пољопривреде“, да стратегија не буде низ неких бројева којих нико не може да се држи, изјавио је за Радио-телевизију Војводине нови министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.
Гламочић је, гостујући у емисији „Прави угао“, рекао да данас имамо такве турбуленције у свету да једноставно не знамо шта ће сутра бити, зато што велике силе између себе већ ремете односе, а да све то може да утиче и на нас.
„Ми смо једна мала земља на европском континенту, тако да је наша визија прехрамбени суверенитет. Шта то значи? Треба да обезбедимо да држава Србија буде још боља у сегменту пољопривреде, да не буде лоша перцепција. Стално имамо перцепцију да је у пољопривреди лоше, а ми смо земља у региону која има најбоље развијену пољопривреду, много више извозимо него што увозимо. Прошле године смо имали 1,2 милијарде евра суфицита у пољопривреди. Ми то треба да ојачамо“, наводи он.
Илустрација: Свињарство је тренутно најслабија карика српске пољопривреде
Гламочић објашњава да ми тренутно имамо само једну слабу карику, а то је сектор свињарства, који морамо појачати у наредном периоду.
„Оно што је добро, јесте да је то индустријска грана у пољопривреди која лако пада, али се лако и диже, што је за нас добро, и то нам је прва тачка. Друга тачка је говедарска производња, али само када је у питању тов, јер нама се у претходном периоду, због бројног стања, смањио број говеда, али је повећана количина млека по крави, међутим изгубили смо телад“, истиче он.
Говорећи о незадовољству пољопривредника и оптужбама да држава само гаси пожаре, Гламочић каже да ће идеја водиља новог Министарства пољопривреде бити анализа нашег стања, а да ће се средства усмеравати тамо где је оно што нама недостаје, а не да би гасили пожаре или решавали кризе које се некоме дешавају.
„Дешавало нам се, не тако ретко, да се аграрна политика водила на улици, да они који изађу на улицу, који имају највише трактора, да они добију одређене субвенције, а они који ћуте – не добију. Навешћу вам пример из прошле године… Најбројније су били колеге које се баве ратарском производњом. Међутим, евидентно је да они имају ниже подстицаје него што имају у том моменту њихове колеге у Европској унији, не у окружењу. И сада се поставља питање да ли је то оправдано за Републику Србију. Зато што смо ми земља која има, колико год да смо мали, вишкове кукуруза и пшенице и свих других у житарица, и ми то извозимо. Ако би ми тај део стимулисали, ми ћемо фактички стимулисати извоз житарица у околне земље и у Европску унију, а онда ћемо од њих да увозимо месо и млеко“, навео је он.
Илустрација: Под житарицама је милион и седамсто хиљада хектара
Гламочић додаје да од милион и седамсто хиљада хектара под житарицама, које имамо, ми годишње добијемо од 500 до шестсто милиона евра од извоза, а да на двеста хиљада хектара под воћем, што је осам пута мање, кроз воћарство и кроз производе воћарске индустрије добијемо између милијарду и тристо и милиона евра.
„Стимулисаћемо све оне који хоће да се баве интензивном пољопривредом. Шта то значи? Да ли је воћарство, да ли је повртарство, да ли је лековито биље, да ли је сточарство… Нама је површина пољопривредног земљишта лимитирана. Није свеједно да ли имате годишњи приход по хектару, ако гајите житарице, од 1.000 до 1.500 евра. А кад радите неке друге гране, то може да буде у сточарству 10.000 евра, када је воћарство у питању може бити 15-20 хиљада, боровнице и малине 50 хиљада евра. Значи, није свеједно да ли ће Србија производити по хектару 1.000 евра или 50.000 евра“, објашњава он.
Гламочић наглашава да треба подстицати оно што нама недостаје, а не оно где ми имамо врло малу зараду, а производимо вишкове.
„Ја говорим на бази чињеница, а не на бази тога шта ће се некоме свидети. Ако неко мисли да пут Србије треба да буде другачији, онда нек то каже, али је наш интерес да пољопривреда буде развијена. Ако не будемо новац давали у оне секторе који доносе највећу добит, највећу зараду, ми ћемо остати овде где јесмо“, закључује он.
Министар понавља да нама две гране пољопривреде тренутно највише „шкрипе“.
„Један је сектор свињарства, који је индустријска грана и добро је да можемо релативно брзо да га опоравимо. Ми морамо гледати светске трендове. Морамо сачувати и наша села, али морамо јасно рећи људима да фарме које имају мање од 400-500 крмача неће моћи да остану у овим условима, на светском и европском тржишту. Значи, они ће производити крмаче и прасад, који касније могу да се тове у објектима које се налазе на селима којих, хвала Богу, Србија има доста празних, а не да увозимо прасад из Данске. Прошле године смо увезли преко 500.000 прасади. Боље да увеземо прасад, па да наши људи то хране, да користимо наше житарице за храну, него да увозимо месо“, објашњава он.
Гламочић каже да ће Министарство пољопривреде у наредних неколико недеља расписати јавни позив, где ће свих 365 дана у години ко год жели моћи да купи приплодну крмачу.
„За приплодне товне краве овог момента нећемо расписати јавни позив, као и за краве које се користе за производњу млека, јер имамо тренутно вишкове млека. Ми улажемо новац тамо где ће нам се вратити. Оног момента када Србија буде могла да извезе то млеко и да решимо те вишкове, ми ћемо и тај део новца усмерити, али не можемо овог момента то радити зато што је наша цена млека добра, колико год се фармерима чинило да је наша цена млека ниска. Верујте ми, нижа је свугде у окружењу и ако ми будемо држали вештачки високу цену, онда ће нама доћи млеко из увоза. Овог момента цена млека се изједначила са окружењем и ја не очекујем да ћемо ми имати проблем више са увозом… не говорим о UHT млеку“, наводи он.
Извор: https://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/aktuelno/glamocic-strategija-razvoja-poljoprivrede-je-prehrambeni-suverenitet-srbije_1632679.html