Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић изјавио је да је малина постала мерило укупног развоја биљне производње, квалитета, стандарда и односа са озбиљним купцима, као и да се Србија данас суочава са знатно јачом глобалном конкуренцијом него раније.
Он је на конференцији „Стратегија развоја пољопривреде Србије са фокусом на воћарство, виноградарство, повртарство и цвећарство“, која је одржана у оквиру Међународног сајма Агро Белграде 2026, рекао да конкуренција више није ограничена на Европу, јер су Украјина и Пољска значајно повећале производњу и извоз, док се Кина појављује као нови озбиљан играч који улаже у засаде, технологију и логистику и већ заузима четврто место у свету по вредности извоза малине.
– Упркос томе, Србија и даље остварује једну од највиших извозних цена по килограму. У трећем тромесечју прошле године просечна извозна цена била је око пет евра по килограму, знатно виша у односу на пољске, украјинске и кинеске произвођаче – рекао је Гламочић.
Према његовим речима, то потврђује репутацију и квалитет домаће малине, али тржиште све више захтева количине, континуитет испорука и високе стандарде, што постаје кључни изазов за произвођаче.
Илустрација: Кина постаје све већи конкурент када је у питању производња и извоз малине
Министар је истакао и да Србија у биљној производњи није само земља која прати трендове, већ земља извозница.
Подсетио је и да је током 2025. из Србије извезено више од 276.000 тона воћа у вредности од око 728,5 милиона евра.
– То показује да нисмо земља сировине, већ земља производа. Иако је прошла година била сушна и са знатно мањим приносима, вредност извоза остала је готово иста као и претходне године, када смо имали око 140.000 тона веће приносе – навео је Гламочић.
Он је нагласио да климатске промене додатно повећавају ризике у производњи наглашавајући да су неопходна улагања у савремене системе заштите од мраза и града, као и у наводњавање.
– Не можемо се више ослањати на срећу, јер је пољопривреда фабрика под ведрим небом – рекао је министар.
Гламочић је подсетио да Србија примењује Споразум о слободној трговини са Кином и да такве споразуме има са Египтом и Уједињеним Арапским Емиратима, док се преговори воде са Јужном Корејом, тржиштем са високом куповном моћи, на којима се траже производи са географским пореклом, што представља шансу за домаће воћарство и виноградарство.
Илустрација: У трећем тромесечју прошле године просечна извозна цена малина је била око пет евра по килограму, знатно виша у односу на пољске, украјинске и кинеске произвођаче
Министар је најавио и већа буџетска издвајања по хектару за воће, поврће, цвеће и винограде, односно за радно и инвестиционо интензивне гране које доносе највећу вредност по јединици површине.
– Ово је јасан сигнал да желимо веће приносе, виши квалитет и модернију технологију, а не да остајемо на нивоу сировине која чека цену – рекао је Гламочић.
Извор: https://www.agrotv.net/glamocic-srbija-i-dalje-ostvaruje-jednu-od-najvisih-izvoznih-cena-malina-po-kilogramu/
ФОТО: Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде
