Доста је било вишемесечно чекања да трговци плате робу – јасно прописани рокови и правила
Драгана Петровић
Крајем јануара у Привредној комори Србије (ПКС) представљен је Нацрт закона о трговачким праксама. Не памти се да је један предлог закона изазвао толико интересованје у јавности као овај, а како и не би кад се тиче свих нас. Годинама уназад пољопривредни произвођачи у Србији суочавали су се са једним од највећих проблема – непоштеном трговачком праксом. Кашњења у плаћању, често и више од 120 дана, једнострано наметнути услови и нејасна правила игре стављали су мале и средње произвођаче у изузетно неповољан положај. Данак су најчешће управо пољопривредни произвођачи и купци који су одређени производ куповали по вишеструко већим цена од произвођачких, док су кајмак скидали трговци. Е, па таквој пкаси је дошао крај.
Нацрт новог Закона о трговачким праксама има за циљ да једном заувек уведе ред у односе између великих трговинских ланаца и њихових снабдевача, а посебно да заштити најосетљивије карике у том ланцу – пољопривредне произвођаче. Ако све буде ишло по плану овај закон би требало да буде усвојен у Скупштини Србије већ током априлског заседања, али је остављено четири месеца за усклађивање са новим правилима пре него што инспекција крене у проверу спровођења закона.
Све је почело у септембру прошле године када је Влада Србије донела Уредбу о ограничавању маржи на 20 одсто за велики број производа махом прехрабених која важи до краја фебруара 2026. године и неће бити продужавана. Како су рекли из Министарства за унутрашњу и спољну трговину управо ова Уредба о маржама показала је колико је овај сектор оптерећен системским проблемима. За разлику од Уредбе, нови закон иде корак даље и неће се не односи само на пољопривредне и прехрамбене производе, већ обухвата и кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, козметику, пелене за бебе и друге производе широке потрошње. Циљ је увођење фер и транспарентних односа између снабдевача и трговаца, стабилност тржишта и, у крајњој линији, заштита самих потрошача.
Како је објаснила Сандра Докић из Министарства унутрашње и спољне трговине, закон није осмишљен као казнени механизам, већ пре свега као превентивни оквир.
-Идеја је да сви учесници у ланцу снабдевања унапред знају шта је дозвољено, а шта није, како би се обезбедила стабилност тржишта и јасно дефинисани односи од произвођача до потрошача – истакла је она на представљању Нацрта новог закона о трговачким праксама.
Овај закон рађен је по угледу на сличне акте који постоје у Европској унији где су односи између снабдевача (пољопривредних и других произвођача) и купаца (трговаца) јасно дефинисани, тако да сви играчи на тржишту знају шта смеју, а шта не.
Једна од најважнијих новина које доноси нови закон доноси јесте увођење такозване Црне и Сиве листе трговачких пракси. Црна листа обухвата апсолутно забрањена понашања, док Сива листа подразумева праксе које су условно дозвољене, али само под законом строго дефинисаним околностима.
Црна листа (апсолутно забрањено понашање)
• кашњење у плаћању сабдевача за испоручену кварљиву робу – прописани рок је 30 дана
• кашњење у плаћању за остале пољопривредне и прехрамбене производе чији је рок 60 дана
• отказивање наручене кварљиве робе у року краћем од 30 дана од уговорене испоруке
• једнострано мењање уговора са снабдевачем, посебно кључних услова (рокови, количина, цене, начин плаћања)
• захтевање од снабдевача (пољопривредног произвођача) да плати за пропаст или губитак пољопривредних и прехрамбених производа који се десио у просторијама купца(трговца) или након преноса власништва на купца
• непоштовање услова, односно одбијање да се у писаном облику потврде договорени услови ако то затражи снабдевач
• неправични трошкови (захтеви за плаћање штете која се десила код купца, рекламације потрошача за које снабдевач није одговоран
• наплата снабдевачу трошкова додатне контроле квалитета производа која потврди да је производ исправан
• захтев за плаћање штете која се десила код купца без кривице снабдевача
• условљавање снабдевача иснтументима осигурање за преузете а неплаћене пољопривредне и прехрамбене производе
• терет трошкова ширења продајне мреже купца
• захтев за залогу снабдевача без обавезе да купац изда гаранцију за неплаћену робу
* Снабдевач је пољопривредни произвођач или прерађивач, а купац трговац
Као најтежи облик непоштене трговачке праксе третираће се комерицијана одмазда када трговац користи своја права за уклањање производа из понуде, смањење наручене количине, обуставља или ограничава услугу коју иначе пружа снабдевачу у оквиру пословног односа. Како је речено, комерцијална одмазда се до сада користила као врста „претње“ како би се снабдевач држао у страху, што ће бити апсолутно забрањено и најстроже кажњиво новим законом. У случају кршења закона, поступке ће по службеној дужности покретати Комисија за заштиту конкуренције, а доказе о кршењу закона ће достављати тржишна инспекција. Предвиђене су и озбиљне новчане казне – до 0,1 одсто укупног годишњег прихода компаније у Србији, што за велике трговинске ланце може значити и казне у висини од милион евра. Уколико се прекршај понови, казна се аутоматски удвостручује.
Сива листа обухвата условно забрањену праксу, али која ће бити дозвољена под одређеним условима који су тачно прописани законом. Ова листа обухвата бројне ситуације од враћање или уклањања непродатих пољопривредних и прехрамбених производа, оних којима је истекао рок употребе до складиштења, излагање робе… Како се наводи у новом закону праксе из овог члана нису забрањене ако су на основу објективне и разумне процене свих релевантних околности, јасно, недвосмислено и унапред писмено договорене између трговинских партнера у посебном споразуму или анексу уговора.
Нови закон препознаје и узбуњивача, лице које може да ради за снабдевача или купца. Уколико достави Комисији за заштиту конкуренције доказе о непоштеној трговачкој пракси, има право на 10 одсто награде од изречене казне и заштиту идентитета. У случају лажне пријаве може се наћи на удару кривичног закона.
За пољопривредне произвођаче, посебно оне који се баве производњом лако кварљиве робе као што су млеко и млечни производи или воће попут јагода и малина, најзначајнија новина односи се на рокове плаћања. Према одредбама новог закона предвиђа се да купац (трговац) мора кварљиве пољопривредне производе да платити у року од 30 дана од испоруке, док је за остале пољопривредне и прехрамбене производе рок 60 дана. Значи, досадашња пракса да трговци пољопривредницима плаћају испоручену робу са три, четири, па и пет месеци закашњења биће апсолутно забрањена и кажњавана.
Како је објаснио саветник председника ПКС Вељко Јовановић управо питање рокова плаћања је најболнија тачка за мале произвођаче.
-То су људи који су усмерени на производњу, често без довољно капацитета да се носе са великим трговинским системима. Дуги рокови плаћања директно угрожавају њихов опстанак – нагласио је он.
Јовановић је истакао да је основна идеја новог закона да се смањи простор за произвољна тумачења уговора и злоупотребу преговарачке моћи, посебно на штету примарних пољопривредних произвођача.
За њих овај закон представља потенцијалну прекретницу и шансу да напокон раде у предвидивијем, сигурнијем и фер тржишном окружењу, где се њихов труд и производ вреднују не само на рафу, већ и кроз поштено плаћање и јасна правила пословања.
Министар Гламочић: Mинистарство трговине урадило фантастичан посао
Нацрт новог закона о трговачким праксама посебно је похвалио министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Галомочић. Он је истакао да ће Србија, први пут, на сличан начин као Европска унија, увести Закон о трговачким праксама.
– Желим да похвалим Министарство унутрашње и спољне трговине, а посебно министрку Јагоду Лазаревић зато што су урадили фантастичан посао са овим новим законом. Суштина је да кварљиви пољопривредни производи морају да се платите у року од 30 дана, а не као до сада, како су велики трговачки ланци плаћали након четири или пет месеци. На крају, све то највише погађа пољопривредника који сноси највећи терет – казао је Гламочић.
Он је нагласио да је до сада било случајева да пољопривредни производи стоје у маркетима, пропадају или се враћају произвођачима на њихов терет и да ће то сада бити јасно регулисано законом.
-Више неће моћи да се ради поврат робе како коме падне на памет у трговинама, па да буде покварено, па опет на терет пољопривредног произвођача. Такво понашање једноставно више неће бити дозвољено – нагласио је министар Гламочић.
Драгана Петровић
