Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), Србија је у 2025.години произвела 82.577 тона малина, што је 35% мање него у рекордној 2018. години, када је произведено 127.010 тона.
У овом веку производња је била нижа само у неколико година – 2001., 2003., 2006., 2007., 2012. и 2013. – што потврђује да је 2025. међу слабијим сезонама за домаћу малину.
Извоз знатно ослабио
Мање извозне количине делом су „поклопљене“ растом извозних цена, али скупља малина на светском тржишту истовремено подстиче производњу у другим земљама.
Посебно се издваја Украјина, која је нагло повећала производњу и тиме, како количинама тако и ценама, озбиљно појачала притисак на српске извознике.
По вредности извоза, Србија је до трећег тромесечја 2025. била прва на свету током најмање 19 узастопних квартала, али је у 3. кварталу 2025. пала на друго место: Пољска је остварила 95 мил ЕУР, испред Србије са 92,9 мил ЕУР, док је Украјина била трећа са 62,3 мил ЕУР.
Истовремено, на светском тржишту бележи се и нагли успон Кине, која је доспела на четврто место са 34,8 мил ЕУР, потиснувши Чиле на пето (30,9 мил ЕУР).
Илустрација: Србија је у 2025.години произвела 82.577 тона малина, што је 35% мање него у рекордној 2018. години, када је произведено 127.010 тона
Још израженији пад види се по количини извоза: у 3. кварталу 2025. Србија је склизнула на треће место, иза Украјине. Пољска је извезла 33.000 тона, Украјина 25.400, а Србија 19.000 тона, испред Кине (13.000) и Чилеа (10.300 тона).
Цене нагло порасле
Раст цена ишао је у прилог извозницима из Србије: просечна извозна цена порасла је са 3,54 ЕУР/кг у 2. кварталу на 4,88 ЕУР/кг у 3. кварталу 2025.
Међу највећим произвођачима, Србија је имала убедљиво највишу цену – Пољска је била на 2,87 ЕУР/кг, Украјина 2,45, Кина 2,67, а Чиле 3 ЕУР/кг.
Веће извозне цене од Србије, али уз знатно мање количине, имале су Словенија (9,35), БиХ (5,26), Хрватска (6,26) и Бугарска (5,97 ЕУР/кг).
Илустрација: Евидентан је и пад извоза српске малине
Истовремено, Србија је у 3. тромесечју 2025. забележила и рекордан увоз – укупно 5.013 тона смрзнутих малина (уз занемарљиво учешће другог бобичастог воћа).
Највише је увезено из Пољске (3.063 т), затим из Украјине (502 т), Молдавије (337 т), Белорусије (303 т), БиХ (217 т) и Албаније (86 т), што је највећа тромесечна увозна количина до сада.
Извор: https://www.ekapija.com/news/5417505/pad-prinosa-srpske-maline-rod-manji-za-trecinu-a-uvoz-rekordan
