Извоз ракије из Србије је у сталном порасту. У првих десет месеци ове године произвођачи су на друга тржишта продали овог алкохолног пића у вредности од око 16,4 милиона евра, што је 30 одсто више него у истом периоду 2024, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС). Истовремено, значајно је и више дестилерија које производе ракију за продају па је у кратком периоду њихов број са 1.000 увећан на око 1.300.
Др Бранко Поповић из Института за воћарство у Чачку, један од најбољих познавалаца технологије производње и најзаслужнијих за подизање квалитета овог алкохолног пића код нас и у свету, каже за „Политику” да је добро што ракије има, што се произвођачи труде и развија та врста производње, али да сада морамо да будемо веома опрезни у наступима на страном тржишту, посебно са каквим квалитетом излазимо.
Упозорава да никако не смемо да дозволимо, као што је то био случај пре 50 година, када смо кренули са масовним извозом наших ракија, нарочито шљивовице, да после извесног времена дође до пада квалитета, што је довело и до тога да су многи контингенти били враћени или је био обустављан извоз.
– Када расте квантитет, увек постоји опасност опадања квалитета. Нарочито када је реч о шљивовици и онда када постоји жеља да се произведе ова воћна ракија која је сазревала већи број година у храстовим бурадима. Дешава се да у том случају дође до пада квалитета. Јер поједини произвођачи хоће много брже да ставе своје производе на тржиште – каже Поповић.
Илустрација: Важно да одржимо квалитет до којег смо мукотрпним радом дошли у претходне три деценије. каже др Бранко Поповић
Он сматра да је ово реална опасност која ће нам сигурно претити у производњи наредних тридесетак година ако боље не регулишемо правила. Зато је важно да одржимо квалитет до којег смо мукотрпним радом дошли у претходне три деценије када је и квалитет шљивовице значајно порастао.
Према његовом мишљењу, ако смо бар четврт века радили да подигнемо квалитет и свест произвођача и потрошача како једна ракија, нарочито шљивовица, треба да изгледа и који квалитет треба да има, толико ће нам времена сигурно бити потребно за проширење капацитета, да у тој игри остану само они произвођачи који заиста желе да својим квалитетом трају годинама на тржишту и да на основу тог свог квалитета нешто дугорочно и зараде.
– Брза зарада у производњи воћних ракија једноставно није могућа. Или можда и јесте, али по цену великог пада квалитета и компромитовања – истиче Поповић.
Он такође сматра и да финансијски ефекти од извоза домаће ракије ни издалека нису они који би требало да буду. Јер у односу на целокупан извоз наше пољопривредне и прехрамбене индустрије удео извезене количине ракије је мали с обзиром на наше потенцијале. Подсећа да француски коњак донесе Француској пет милијарди евра од извоза, виски такође толико. Али за такве резултате мора дугорочно да се ради. Важно је и у наредном периоду покренути стручну и научну расправу о томе какве категорије шљивовице у овој земљи треба да се производе и како ће та ракија бити декларисана.
– Шљивовица је пиће са много лица. Заиста постоји много различитих квалитета, много мириса и укуса и различитих боја које задовољавају потребе различитих потрошача. Како ће се која ракија декларисати, на који начин ће се производити, мислим да остају сад у наредном периоду да се то издефинише на прави начин. Сада имамо само шљивовицу као шљивовицу, а постоји могућност да она буде категорисана на више начина, што би вероватно допринело да се још додатно издвоје произвођачи који примењују врхунске методе у производњи својих ракија – каже он.
На питање која би још ракија из Србије могла да има бољи маркетинг и перспективу за извоз, Поповић без двоумљења истиче да је то дуњевача јер имамо јако добре сорте овог воћа. Такође и произвођачи су добро савладали технологију производње тако да сада већ имамо ове воћне ракије изузетног квалитете које би могле да буду веома интересантне за инострано тржиште.
Илустрација: Извоз ракије из Србије је у сталном порасту
Дуњевача нема толико много лица као шљивовица, али их има бар два. Постоји безбојна ракија од дуње, која се одликује карактеристичним мирисом на саму сорту. Али и оне обојене које су сазревале у храстовим бурадима, које имају различите нијансе (жуте, златножуте, мркожуте…) које поред тог мириса на дуњу, имају изузетно лепе мирисе и на храстовину.
– То би могла да буду та нека два извозна адута Србије што се тиче производње јаких алкохолних пића. За остале ракије сматрам да нема много простора – каже Поповић.
Кајсијевачу доста производе Мађари, Аустријанци, Италијани… Можемо да будемо интересантни, али не толико јер немамо довољно кајсије и овом врстом ракије задовољавамо сопствено тржиште. Ракија од грожђа такође за нас није суштински перспективна јер се производи у целом свету у свим виноградарским земљама где је овај сектор развијенији него код нас. Крушка такође није толико интересантна за извоз, али за домаће тржиште јесте. Последњих годинама имамо изузетно квалитетних крушковача, што раније није био случај јер је врхунац квалитета била ракија од сорте виљамовка. Данас се она прави и од других сорти, али су намењене искључиво ужем кругу потрошача, док на светском нивоу та врста воћне ракије није претерано занимљива.
Извор: https://www.agrotv.net/i-dunjevaca-moze-da-bude-srpski-izvozni-adut/
