Пољска се налази на другом месту у Европској унији по броју пољопривредних газдинстава, одмах иза Румуније, а најбројнија су она површине од пет до 10 хектара – њих 255.545. Напредак Пољске у великој мери заснован је на институционалној реформи спроведеној не само на почетку њеног пута ка ЕУ, већ и током тог процеса. Међутим, напредак у овом сектору није могућ без знања и нових технологија. То је прича преточена од науке до праксе.
Током студијске посете Пољској у организацији ЕУ и пројекта „Пулс Европе“, новинари из Србије имали су прилику да виде и чују како функционише пољопривреда и највећи систем у Европи за подстицај пољопривреди, како наука доприноси укупном резултату и да ли је новац из ЕУ заиста учинио да ова земља направи прави бум у пољопривреди.
Да би добра произвођачка пракса имала следљивост у пољопривреди, неопходни су технологије и знање. Пољска то има. Одлазимо на запад, у Познањ, на Универзитет природних наука, који се сврстава међу три најбоља универзитета у држави. Поседује статус истраживачког универзитета, што му омогућава додатно финансирање и фокус на врхунске научне пројекте. Са својих шест факултета има важну улогу у образовању кадрова за развој агросектора.
У Лабораторији за дронове пратимо симулације помоћу којих студенти и истраживачи користе ваздушну технологију за праћење стања усева, оптимизацију ђубрења и усавршавање техника прецизне пољопривреде.
„Дронови су будућност пољопривреде. Сваки студент научи да управља дроном и добије лиценцу која важи свуда у ЕУ. Информације прикупљене помоћу дронова, у комбинацији са веома прецизним временским подацима, представљају важне информације за пољопривредника. Због тога покушавамо да их едукујемо и охрабримо да се упознају са дроновима и начинима на које их могу користити на својим газдинствима. Информације које прикупе дронови су бесплатне, мада постоје компаније које пружају филтриране податке за одређене регионе или појединачне пољопривреднике. Неки пољопривредници не желе да троше време на претраживање, па радије плате ту услугу“, рекао је доцент Јан Барабах.
Употреба модерних технологија у пољопривреди, ради повећања профита и смањења трошкова, важна је на овом универзитету. Са друге стране, важна је и пракса, а она се одвија на њиховој експерименталној фарми Пшиброда у близини Познања, на којој студенти пољопривреде и ветерине обављају практичну наставу. На поседу површине 490 хектара гаји се воће, шећерна репа и житарице, производи се млеко, али и биогас и „зелена“ електрична енергија.
„Фарма ради као компанија на тржишту – не добија новац од универзитета ни из буџета. На фарми је инсталирано и биогасно постројење за производњу електричне и топлотне енергије, као и соларни панели, који су постављени у јавно-приватном партнерству са једном компанијом. Ученици средњих школа су заинтересовани за пољопривреду, а много њих жели и да студира неки од пољопривредних смерова, посебно у Војводству Познањ. Истраживање и едукација студената стално су у току. Имамо највећи број средњих пољопривредних школа у Пољској. Заинтересованост за пољопривреду код младих је повећана након уласка земље у ЕУ. Мислим да је узрок европска пољопривредна политика, која доноси додатна средства за овај сектор.“
На фарми тренутно има 150 крава, са производњом од око 11.000 литара млека годишње по грлу. Производи са фарме доступни су у продаји. Своје знање усавршава и студенткиња Амелија.
„Од малена волим животиње и то ме је привукло да упишем студије. Волим и природу. Овде је изузетно, савршено место за учење. Дивни су људи са којима овде радимо праксу. Када завршим факултет, радићу на некој од фарми или ћу наставити усавршавање. Видећемо. Важно ми је да савладам све, мада се у науци непрестано дешава и нешто ново…“
Иза Румуније, Пољска је друга у ЕУ по броју пољопривредних газдинстава. Слично као и у Србији, с обзиром на величину земље, просечно газдинство је релативно мало и има 11,75 хектара. Као и код нас, газдинства на југоистоку су уситњена, док су на северу, попут наше Војводине, присутне велике фарме. Та област је богата, плодна и, како кажу, „равна ко тепсија“.
Дан завршавамо на фарми свиња Шћепанково код Познања. Газдинство је основано давне 1996. године са почетних 15 хектара, о чему сведоче и бројни експонати на имању. У сам објекат код животиња нисмо могли из безбедносних разлога, јер су и овде имали кугу свиња. Наш домаћин Јакуб води велико газдинство и обрађује око 250 хектара. Годишња производња је око 11.500 товљеника, уз 350 крмача. Средства ЕУ је, каже, издашно користио годинама, нарочито за проширење поседа, међутим, данас то не би радио на исти начин.
„Добро је бити у ЕУ. Ми пољопривредници смо искористили много средстава првих десет година и то нам је помогло да проширимо производњу. У почетку ти дају шаком и капом, а после све дође на наплату. Високи су порези, контроле ригорозне – три сам имао у новембру. Нелојална конкуренција из Украјине, конкретно… Власник сам земље и фарме, али за све што хоћу да радим морам да питам институције. Питам шта могу да сејем, како да третирам земљиште и биљке, тражим дозволу за све. Мој савет српским фармерима је: узмите на почетку све што вам се нуди, а после будите опрезни, немојте доћи у ситуацију да преинвестирате“, каже Јакуб Напиерала.
Српским пољопривредницима саветује да по уласку земље у ЕУ узму сву помоћ која им се нуди, али да касније буду обазриви. Осим административних ограничења, пољско свињарство прате ниска цена и недостатак радника, и поред тога што Јакуб нуди плату од 10.000 злота.
„Увозе се свиње из Данске, ми их немамо довољно, укупна производња је драстично пала. Ниска је откупна цена – килограм живе ваге је 1,27 евра, а у маркетима су цене високе. Коме иде разлика? Па Европској унији, свима који су у ланцу између произвођача и трговаца. Проблем су радници, млади не воле да раде. Дајем плату од 2.500 евра, плус храну и осигурање, па опет не могу да нађем раднике. И поред одличних услова, све је на дугме. Производим крмаче, настојим да обезбедим најбољу селекцију, имам и велики транспорт – а то изискује више радника. На 300 крмача дођу три човека, сада имам седам запослених“, прича Напиерала.
Овај интересантан фармер својим сународницима познат је и као учесник серијала „Фармер тражи жену“, што је, како кажу, још један показатељ проблема у друштву – жене немају мотив да остану на селу, будући да је просечна плата у савременој Пољској близу 2.000 евра.
Већ схватајући да су ефикасне институције један од најважнијих делова пољског успеха у пољопривредно-прехрамбеном сектору, новинари су за то пронашли још доказа последњег дана, током посете Агенцији за реструктурирање и модернизацију пољопривреде. Тамо су прикупили недостајуће делове слагалице – најновије податке о функционисању Агенције, о додељеним и расподељеним субвенцијама, као и друге податке о коришћењу средстава ЕУ. Резултат је да је од 2004. до 2024. године исплаћено 56,1 милијарди евра директних плаћања у пољопривредном сектору.
Враћамо се у Варшаву, опет возом који „гази“ 160 на сат, а да тај осећај брзине готово и не приметите. Железница је у Пољској веома развијена, јер је, пре свега, јефтино превозно средство и за грађане и за индустрију. Највећа фабрика за прераду уљарица налази се управо у близини Познања. Огромни силоси то јасно показују, као и контејнери који директним шинским линијама стижу до великих морских лука, а одатле одлазе на све могуће дестинације.
Оно што се примећује јесте велика уређеност и мимо онога што прописи налажу. Има много ветропаркова, а на универзитетској фарми смо сазнали и да су постројења на биогас веома експлоатисана. Пољаци чувају природу и окружење. Од њих узимају само оно што морају, јер је очување ресурса за њих важно.
За крај – Варшава. Са једне стране модерна и нова, са друге потпуно очувана… По својој архитектури некада су овај град звали „Париз Севера“. Будући да је велики део атракција смештен у старом градском језгру, већину најважнијих локација можете обићи пешке.
Оријентир који доминира варшавском панорамом, Палата културе и науке, изграђена је 1955. године по узору на „Седам сестара“ – чувених седам облакодера у Москви, изграђених у стаљинистичком стилу неколико година раније. Због тога је палата повремено називана и „Осмом сестром“. Неки је зову и „Руска зграда“… Са својих 237 метара, ово је друга највиша зграда у Пољској и шеста највиша зграда у земљама Европске уније. На 30. спрату овог здања налази се и тераса са које се пружа невероватан поглед на цео град… Варшава под светлима…
Налетите и на најстарију кафану у граду „У Фукијера“, али и на „Балкан“ – Далмацију, Бању Луку… Храна је одлична и не тако скупа у етно ресторанима: добра порција и кувано вино са наранџом коштају свега 13 евра…
Соња Цветковић
