Србија годишње извезе око 130.000 тона поврћа, а највише преко границе иде оно замрзнуто, па онда свеж црни лук, шаргарепа, краставци и корнишони и у мањој мери парадајз и паприка, речено је Дневнику у Удружењу за пољопривредну и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије.
Од замрзнутог поврћа највише се на другим тржиштима продају печурке, паприка, мешано поврће, кукуруз шећерац и грашак. Кромпир и свеж парадајз највише одлази у Црну Гору, а наш свеж парадајз навелико извозимо и у Мађарску. Домаћи замрзнути кукуруз шећерац купују у Ираку, Белгији и Француској, а лубенице Немци и Чеси. Белгијанци и Немци од нас купују и замрзнуту паприку.
Немачко тржиште снабдева се на овдашњем тржишту и свежим корнишонима, који се у Немачкој прерађују. Године 2024. корнишони са 150 хектара у општини Жабаљ, са просечним приносом од 23 тоне по хектару (3.450 тона), завршили су у немачким теглама.
Илустрација: Белгијанци и Немци од нас купују и замрзнуту паприку
Замрзнути грашак продајемо у Хрватску, Северну Македонију и Босну и Херцеговину, која од нас купује и свежу паприку. Шаргарепу извозимо у Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору и Бугарску. Највећи произвођачи шаргарепе на Балкану су повртари из Бегеча, надомак Новог Сада. Са око 600 хектара сваке године продају у извоз 20.000 тона шаргарепе.
Један наш професионални произвођач црног лука казао је за Дневник да ће продати целокупну овогодишњу производњу од 450 тона у Албанију и БиХ, док његов пословни партнер из Драча, у Албанији, годишње купи из Србије од 6.000 до 7.000 тона овог поврћа.
– То је извоз само једног домаћег повртара и једног иностраног велетрговца, а има још наших повртара-извозника и великих купаца из Албаније, као и из бивших југословенских република који тргују црним луком са наших њива – напомиње саговорник Дневника.
Недостижни у производњи зачинске паприке су повртари из општине Бачки Петровац. Ове сезоне имали су чак 4.000 тона паприке за познате домаће купце и једног страног прерађивача из Хрватске. Више од 90 одсто те производње се извезе, а свега десетак посто остане домаћем тржишту.
По речима доцента др Ђорђа Војновића с Пољопривредног факултета у Новом Саду, поврћа имамао довољно за домаће потребе и за извоз.
– Србија остварује знатан извоз поврћа, али је у укупним билансима и даље присутан већи увоз, нарочито плодовитог поврћа, посебно у зимском и ранопролећном периоду. То указује да проблем није у квалитету домаће производње, већ у организацији тржишта, складиштењу и уговреном пласману – истакао је доцент др Војновић.
Илустрација: Немци откупљују и корнишоне
Наше поврће је тражено на страним тржиштима, пре свега због високог квалитета, који се огледа у већем садржају биоакитивних једињења, добром укусу и ароми и могућности дужег чувања. Уз то, домаћи повртари имају устаљену праксу класирања и паковања производа у складу са домаћим и међународним стандардима, што је важно за извозна тржишта. Земље ЕУ и ЦЕФТА региона до сада су највећи купци поврћа из Србије. У последње време расте и интересовање појединих азијских тржишта за домаће поврће, посебно за хладно прерађено.
Годишње имамо 1,6 милиона тона поврћа
У вишегодишњем просеку поврће се у Србији гаји на 110.000–120.000 хектара, од чега је 5.000–6.000 хектара производња у заштићеном простору, у оквиру које је 3.000 хектара привременог заштићеног простора. На овим површинама добије се око 1,2 милиона тона поврћа, уз додатних приближно 400.000 тона произведених у баштама и окућницама.
Извор: https://www.dnevnik.rs/biznis/poljoprivreda/srpsko-povrce-osvaja-svet-iracani-vole-nas-secerac-nemci-kornisone-kvalitet-prelazi-granice-2026-01-06
