БЕОГРАД, 4. јануара (Танјуг) – Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић изјавио је данас да је циљ Министарства за 2026. годину обезбеђивање прехрамбеног суверенитета Србије, са фокусом на три конкретна приоритета – потпуну предвидивост исплата, увођење реда у трошењу додељених средстава и стратешко подстицање грана пољопривреде које имају интензивнију производњу.
Гламочић је у интервјуу за Танјуг рекао да је кроз буџет за 2026. годину за пољопривреду опредељено 147,5 милијарди динара и додао да ће држава и ове године издвајати значајна средства за пољопривреднике, али да ће истовремено инсистирати на строгој контроли трошења буџетског новца.
„Циљ нам је да обезбедимо прехрамбени суверенитет Србије, да имамо довољно намирница за грађане и да унапредимо и ојачамо нашу пољопривреду. Желимо да успоставимо потпуну предвидивост тако што ћемо већ на самом почетку године објавити календар јавних позива. Пољопривредници ће тачно знати у ком месецу иде који подстицај и када ће бити расписани конкурси, како би могли на време да планирају своје инвестиције“, навео је Гламочић.
Он је истакао да ће већ током првог месеца 2026. године почети исплате по јавним позивима за оне који су захтеве поднели у новембру и децембру прошле године.
„Исплатићемо средства за опрему, механизацију, трећи квартал премија за млеко једном делу произвођача који нису добили премије, као и средства за осигурање. То ће бити реализовано у јануару. Када је реч о биљној производњи, где је важно да средства стигну пре сетве, исплате ће почети већ током јавног позива који планирамо у фебруару. Део пољопривредника добиће новац у фебруару, а већина у марту“, казао је министар.
Он је нагласио да ће исплате бити знатно раније него претходних година, као и да ће субвенционисани кредити, који ће бити расписани одмах на почетку године, бити доступни у два наврата – пред пролећну и јесењу сетву.
„Држава субвенционише камате на те кредите. На пример, за набавку минералних ђубрива камата је нула. То значи да пољопривредник може да добије кредит на три године са нултом каматом, што практично не постоји нигде на тржишту. Наш циљ је да се ми прилагодимо пољопривреди, а не да се пољопривреда прилагођава нашим јавним позивима“, истакао је Гламочић.
Министар је појаснио да ће корисници подстицаја морати да правдају све директне подстицаје, било да је реч о биљној или сточарској производњи. Према његовим речима, упркос мањим изменама у буџету Министарства, средства намењена директно пољопривредним произвођачима нису умањена.
„Дошло је до мањег смањења, али не на пољу подстицаја, већ у оквиру одређених трошкова самог Министарства. Пољопривредни произвођачи имаће на располагању иста средства као и претходне године, а то је максималан буџет“, нагласио је Гламочић.
Он је навео да пољопривредни буџет тренутно износи 7,2 одсто укупног буџета Србије и додао да држава улаже двоструко више него што тај сектор тренутно доноси у бруто додатој вредности.
„Пољопривреда данас учествује са 3,6 одсто у бруто додатој вредности. Често се и даље помиње цифра од 10 одсто, али то је било пре десетак година. Апсолутна вредност пољопривреде није опала, напротив – она је порасла“, рекао је министар.
Он је истакао да ће Србија бити још развијенија земља оног тренутка када учешће пољопривреде у бруто додатој вредности буде између један и два одсто, нагласивши да ће пољопривреда стално расти јер је кључна за прехрамбену сигурност државе.
„Од укупних подстицаја које држава Србија издваја, чак 54 одсто иде пољопривреди. То је највећи износ подстицајних средстава у оквиру целокупног буџета Републике Србије“, нагласио је Гламочић.
На питање о подршци инвестицијама у пољопривреди и подстицајима за цвећарство, повртарство и воћарство, министар је навео да је из буџета за те намене опредељено 12,8 милијарди динара, што је двоструко више средстава за рурални развој у односу на претходну годину.
„То подразумева инвестиције у нову опрему и механизацију, изградњу нових објеката и унапређење живота у селима“, истакао је министар.
(Крај)
Извор: Танјуг
