Када се помисли на основне намирнице, млеко је прво на листи, а високо се котира и сир — као нутритивно богата намирница, веома важна у исхрани. Стога не чуди чињеница да је делатност прераде млека и производње сирева у Србији у 2024. години остварила укупну добит од 3.936.626.000,00 динара, те да у овом сектору послују 353 фирме, од којих је 148 позитивно и остварило укупну добит од чак 4.641.149.000,00 динара.
Упркос томе што је млеко високонутритивна намирница, неопходна за раст и развој, посебно најмлађе популације, Србија се не истиче по потрошњи млека и млечних производа. Према извештају из 2024. године, објављеном на порталу АгроСмарт, у Србији износи око 200 литара годишње по глави становника. Тај број укључује све облике: свеже млеко, јогурт, сиреве, павлаку итд.
Ова цифра је нешто виша од претходних процена из 2018. године (око 155 кг), што може указивати на благи пораст потрошње.
За поређење, земље попут Финске (430 кг), Холандије (341 кг) и суседне Црне Горе (349 кг) биле су у врху по потрошњи млека по глави становника у 2023. години, према подацима сајта World of Statistics.
Нажалост, Србија није била укључена у ову листу, али се процене домаћих извора за 2024. крећу око 200 литара годишње по особи, што је знатно испод европског просека. Разлози за овакав резултат могу бити разни, али онај који се свакако најчешће помиње је низак стандард и слаба куповна моћ грађана, што се, нажалост, одражава и на употребу основних животних намирница.
Највећи добиташ у овој делатности свакако је млекара Имлек, са својим брендом Кравица и оствареним укупним приходима који прелазе 33 милијарде динара (33.553.152.000,00), као и добити већој од милијарду динара (1.535.867.000,00). Вишедеценијски гигант српске млечне индустрије запошљава и највећи број људи у односу на конкуренцију — укупно 825 радника.
Илустрација: Србија се не истиче по потрошњи млечних производа
Можда не по броју запослених (362), али по укупним приходима Имлек прати Млекара УБ д.о.о., која стоји иза бренда Др Милк. У 2024. години, Млекара УБ остварила је укупне приходе од 7.989.953.000,00 динара, као и добит од 1.270.448.000,00 динара. Имлек и Млекара УБ једине су млекаре које су оствариле добит већу од милијарду динара.
На трећем месту налази се Сомболед из Сомбора, са брендом Дукат, који је остварио укупне приходе од 11.860.933.000,00 динара и добит од 461.201.000,00 динара. Иако Сомболед има приближно исти број запослених као Млекара УБ (371), не може се похвалити добити већом од милијарду динара.
Млекара Границе заузима четврто место. Карактеристично за ово предузеће је да је од мале локалне радионице смештене у насељу Границе, општина Младеновац, успела да се позиционира међу највећим добиташима и постане веома популаран и тражен бренд широм Србије.
Почела је са радом 1993. године као радионица за прераду млека у кући породице Вукадиновић. Почетна прерада износила је 50 литара дневно, а данас производе 115.000 литара дневно. Успех дугују квалитету и препознатљивом укусу, а са поносом истичу да је основна карактеристика њихових производа — потпуно природан састав.
Према подацима Републичког завода за статистику, производња крављег млека у Србији у 2024. години износила је око 1,4 милијарде литара. Удружење одгајивача говеда у централној Србији, на челу са Милијом Паламаревићем, често даје процене о стању на терену, укључујући број активних млечних крава и проблеме са којима се суочавају произвођачи.
Изазова у производњи млека — основне сировине од које зависи читава индустрија прераде млека и производње сирева — има много. Један од најалармантнијих је податак да број говеда у Србији опада из године у годину. Такође, због лошег расног састава, ниских откупних цена и недостатка подстицаја, многи произвођачи одустају од млечног говедарства.
Значајне количине млека одлазе на производњу сирева. Привредна комора Војводине је у августу 2024. године потписала партнерски уговор са Осјечко–барањском жупанијом о реализацији европског пројекта који има за циљ унапређење занатске производње сира. Пројекат се спроводи у оквиру програма Интеррег ВИ-А Хрватска–Србија 2021–2027, а његова укупна вредност износи 450.000 евра.
Илустрација: Са развојем туризма све су више на цени аутентичне рецептуре за познате српске сиреве
Планирано је формирање удружења малих произвођача сира у Србији и Хрватској, као и размена знања, едукација и примена иновативних технологија у производњи сира.
Процене сточара говоре да се млеко које се добија на годишњем нивоу, уз побољшање расног састава говеда, сада производи од око 150.000 крава млечуља. Према подацима РЗС-а, у Србији постоји чак 600 села у којима нема ниједне краве, пише портал АгроСмарт.
Битна тема за ову делатност јесте и неограничен увоз млечних производа у Србију током првог квартала 2025. године, посебно из земаља ЕУ попут Немачке и Хрватске. Међутим, крајем априла 2025. године, Министарство пољопривреде обуставило је издавање нових дозвола за увоз због повећаних залиха млека у домаћим млекарама, смањене потрошње и појаве болести слинавке и шапа у неким земљама извозницама.
Покренута је и иницијатива за јасније декларисање млечних производа, како би потрошачи знали да ли купују домаће или увозне артикле. У питању је Уредба о додатним захтевима за стављање на тржиште производа са млечном компонентом, који садрже палмино уље, палмину маст и друга биљна уља.
Упркос бројним изазовима, занатска производња млечних производа — попут маслаца, сирева, јогурта и кефира — доживљава процват захваљујући новим трендовима који цене аутентичну производњу. Потрошачи све више траже производе, нарочито сиреве, са географским пореклом или ручно прављене специјалитете од млека, обавезно без адитива.
Са развојем туризма, аутентичне рецептуре за познате српске сиреве као што су хомољски, сјенички и златарски оживљавају у радионицама и пружају тржишну прилику малим и микро произвођачима.
Илустрација: И производња малсаца може бити исплатива
Занимљива је и прича младе предузетнице Тијане Жунић Ђорђевић, која производи јединствен прехрамбени артикал на нашем тржишту — маслац од ферментисане павлаке. По узору на француску рецептуру, од 2021. године води занатску млекару Жуна Маслац. Сарадња са више од 20 реномираних ресторана потврђује да на тржишту има места, а код потрошача слуха за квалитетне, ручно рађене производе са посебном рецептуром. У онлине продавници млекаре Жуна Маслац могу се пронаћи и млаћеница, крем фреш, слана карамела, као и маслац (слани/неслани) са додацима попут кајенске паприке, белог лука и сремуша.
Мали произвођачи, иако све видљивији, тешко да могу да угрозе велике индустрије, али могу да покрену важно питање квалитета производа, које се све чешће појављује у јавности. Једна независна анализа утврдила је присуство млека у праху код великог броја компанија које се баве прерадом млека. Уредбу о додатним захтевима за стављање на тржиште производа са млечном компонентом, која је ступила на снагу 1. августа 2025. године требало би да врати потрошачима поверење у нутритивне вредности производа великих компанија које сутрадиционално присутне на тржишту.
Извор: https://www.agrotv.net/mlekare-u-srbiji-zaradile-vise-od-tri-milijarde-dinara-tokom-2024-godine/
