У Врчину је одржана свечаност поводом великог јубилеја – 130 година рада и постојања Задружног савеза Србије. Организатори догађаја били су Задружни савез Србије и Задружни савез Зајечара, а окупљени су бројни задругари из свих крајева земље, представници државних институција и гости из региона.
Испред Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде присутнима се обратио државни секретар Чедомир Ракић, који је поручио да је овај јубилеј симбол трајности једне идеје која је обележила развој српског села и пољопривреде. „До сада је пољопривредницима исплаћено више од 90 милијарди динара, што је више од 80 одсто овогодишњег аграрног буџета. Та подршка није само финансијска, већ је и порука да држава верује у снагу домаћих произвођача. Али, поред значајне помоћи државе, сами произвођачи морају да препознају да је паметније и исплативије када се удружују и сарађују, јер је у удруживању снага и пут ка дугорочном опстанку наших села“, рекао је Ракић.
Он је додао да је у времену глобалних изазова задружни модел један од најпоузданијих одговора за развој пољопривреде и села. „Задруге су више од економског удруживања – оне су школа солидарности, поверења и заједништва. Управо захваљујући задругама, многе генерације су успеле да сачувају своју земљу, породице и идентитет“, нагласио је државни секретар, преносећи честитке и поздраве министра пољопривреде проф. др Драгана Гламочића, који је био спречен да присуствује.
Михаиловић: Потребан фонд за задруге
Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић подсетио је да у Србији данас делује око 5.000 задруга, од чега 3.000 пољопривредних, а чак 62 одсто чине земљорадничке задруге. Половина их је смештена у Централној Србији, а друга половина у Војводини. „Традиција дуга 130 година Савеза, више од 130 година задругарства у Војводини и чак 170 година на простору Србије, јасна је порука да имамо традицију, садашњост и будућност“, нагласио је Михаиловић.
Он је указао да је задругама данас неопходан приступ тржишту капитала, јер су током претходних деценија исцрпеле своје акумулације. „Наш предлог је оснивање републичког фонда за финансирање задруга. Није важно како ће се он формално звати, већ је суштински да буде бескаматни и прилагођен циклусу производње. Ако воћка рађа у трећој години, и фонд мора да прати тај циклус, са грејс периодом до прве зараде“, рекао је Михаиловић.
Он је додао да је задружно власништво над складишним и прерађивачким капацитетима далеко исплативије од појединачног улагања. „Кључ успеха је у финализацији производа – да буде сертификован, лепо упакован, маркетиншки обрађен, и ако пронађе пут ка извозу, онда је то прави задружни успех“, казао је Михаиловић.
Посебно је нагласио значај запошљавања стручних кадрова у задругама и њихове промоције, јер је то, како је истакао, предуслов за њихов дугорочни опстанак и развој.
Захвалнице и глобални контекст
Свечаности су присуствовали и председник Задружног савеза Зајечара Добросав Јовановић, као и бројни партнери и сарадници. Додељене су захвалнице и признања онима који су допринели раду и развоју задругарства у Србији.
Посебан значај овој прослави даје чињеница да је Генерална скупштина Уједињених нација 2025. годину прогласила за Међународну годину задруга под слоганом „Задруге граде бољи свет“. Ова тема јасно указује на трајни глобални утицај задруга и њихову улогу у превазилажењу савремених економских, социјалних и климатских изазова.
