Више од сто удружења пољопривредника из свих крајева Србије одазвало се позиву Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на састанак у Палати Србија. За истим столом нашли су се сточари, ратари, воћари, повртари, живинари, представници прерађивача и струковних организација. Сала је била пуна, атмосфера озбиљна, а теме тешке.
Скуп је показао једну важну чињеницу – аграр више не пристаје на декларативну подршку, већ тражи системска решења.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драган Гламочић поручио је да држава и пољопривредници „не стоје једни против других, већ на истој страни, за истим столом“, уз нагласак да се мере не доносе импулсивно, већ на основу пажљивих анализа тржишта и разговора са струком.
Али права слика скупа видела се кроз наступе самих представника удружења.
МИКЛОШ НАЂ: „ПОЉОПРИВРЕДНИК МОРА ДА ЗНА КОМЕ ПРОДАЈЕ И КАДА ЋЕ БИТИ ПЛАЋЕН“
У име војвођанских произвођача говорио је Миклош Нађ, председник Централне асоцијације пољопривредника Војводине, организације која окупља 69 удружења и сарађује са више од 13.000 пољопривредника широм покрајине. Он је јасно указао на проблем који већ годинама оптерећује сектор:
„У последње време имали смо седам пропадања фирми које су откупиле робу, а нису исплатиле произвођаче. Ради се о милионима динара. Ако се уговорне обавезе чвршће вежу и дају гаранције пољопривредницима, овакве ситуације се неће понављати“.
Нађ је посебно нагласио да подржава увођење обавезних писаних уговора између произвођача и откупљивача, са јасно дефинисаним роковима плаћања и условима формирања цене. То је, како је рекао, питање правне сигурности, а не политике.
„Пољопривредни произвођач је најизложенији манипулацијама, Мора да има предвидљивост у пословању“.
САЊА ЧЕЛЕБИЋАНИН: „НЕ ТРАЖИМО ЗАБРАНЕ, ТРАЖИМО ИЗВОЗ“
Један од најконкретнијих наступа имала је Сања Челебићанин, директорка Пословног удружења „Заједница живинара“, које постоји три деценије и окупља примарне произвођаче, прерађиваче, кланице, произвођаче сточне хране, научне институције и ветеринаре. Челебићанин је на данашњем скупу истовремено представљала и Удружење одгајивача свиња Србије.
Она је указала на структурни проблем – Србија нема дозволу за извоз живине, конзумних јаја и живинског меса у Европску унију.
„Од 2021. године покушавамо да добијемо статус земље извознице. Ми смо једина држава у региону која ту дозволу нема. Без извоза, наш сектор је осуђен на унутрашње тржиште“.
Челебићанин је нагласила да живинарство не тражи забране увоза, већ отварање граница за домаће производе.
„Самодовољни смо и остварујемо комерцијалне вишкове. Али не можемо да изађемо ван граница Србије“.
МИЛОШ ТРАЈКОВИЋ: „МИ ИМАМО СНАГУ И У ЛИТРАМА МЛЕКА И У АРГУМЕНТИМА“
Најемоционалнији део скупа био је наступ Милоша Трајковића из Удружења одгајивача говеда Централне Србије.
Он је подсетио на просипање 5,5 тона млека као „крајњу меру“ упозорења да је сектор доведен до ивице одрживости.
„Производна цена је једна, а откупна око 42 динара. То није одрживо. Млекаре су пуне лагера, а у трговинама нисмо видели смањење маржи“.
Трајковић је затражио увођење прелевмана на млеко у праху, али је понудио и решење – национални бренд качкаваља са нижом ценом и контролисаним маржама.
„Имамо снагу и у коњским снагама и у литрама млека, али имамо снагу и у аргументима. Прво желимо разговор. Али ако не буде решења, бићемо приморани на радикалније мере“.
СВИЊАРСТВО И ПАД ЦЕНА
Током дискусије отворено је и питање товљеника. Наведено је да је производна цена килограма живе мере свиње око 180 динара, док је понуда на тржишту око 150 динара. То директно угрожава опстанак фарми.
Истовремено, укидање прелевмана на увоз прасади до краја 2026. године оцењено је као прагматична мера, јер Србија нема довољно сопствене производње за попуну товилишта.
ОЗНАКА „100% ИЗ СРБИЈЕ“ – МАРКЕТИНГ ИЛИ СТРАТЕГИЈА?
Најављена ознака „100% из Србије“ и нови Правилник о декларисању могли би донети већу транспарентност тржишта. Пољопривредници су позвали грађане да купују домаће производе, наглашавајући да Србија не дозвољава производњу млека од животиња храњених ГМО храном.
Питање је, међутим, да ли ће сама ознака бити довољна без јаче контроле маржи и тржишних механизама.
ДА ЛИ ЈЕ ОВО ПОЧЕТАК СИСТЕМСКИХ РЕШЕЊА?
Састанак није донео моментална решења. Али је отворио кључне теме:
– обавезни уговори
– интервенционе мере
– извоз живинског меса
– стабилизација тржишта млека
– контрола увоза
– јачање домаћег бренда.
Пољопривредници су показали да желе дијалог, али и да више немају простора за чекање.
Ако договори са овог скупа добију правни оквир и конкретну примену, Палата Србија могла би бити место почетка новог договора између државе и села.
Ако остану само најаве, следећи разговори могли би се водити далеко од преговарачког стола.
ГОPАН ВАСИЋ: „У ЈЕДНОМ МЕСЕЦУ СТЕ ПУСТИЛИ 600 ТОНА СИРА – ТО ЈЕ ЗАГУШЕЊЕ ТРЖИШТА“
После уводних излагања и формалног дела састанка, конференција за новинаре открила је и оштрији тон, али и дубље поделе унутар самог аграра.
Горан Васић, представник удружења произвођача млека Мачванског округа, изнео је најконкретније бројке када је реч о увозу.
Он је подсетио да је у првих десет месеци забележен пад увоза од 34 одсто, а на годишњем нивоу око 28 одсто. Међутим, како је навео, проблем је настао у кратком временском периоду када је, како тврди, у једном месецу пуштено око 600 тона сира више него у истом периоду претходне године.
„У кратком временском року направљено је загушење тржишта. Да су те количине биле распоређене током године, не би било проблема“, рекао је Васић.
Истовремено, Васић је стао у заштиту министра, тврдећи да ресорни министар није био обавештен о динамици увоза.
„Министар не потписује увозне дозволе. Ако постоји проблем у комуникацији институција, то мора да се реши унутар система.“
Његов наступ био је специфичан по томе што је, за разлику од дела пољопривредника који протестују, нагласио да се проблеми морају решавати институционално.
„Ја нисам рођен да понижавам институције ове државе. Са ким да разговарам ако не са институцијама?“
ТРГОВИНСКЕ МАРЖЕ – „ОВДЕ СЕ ПЉАЧКА И ПОТРОШАЧ И ПРОИЗВОЂАЧ“
Једна од најоштријих критика упућена је трговинским ланцима. Васић је указао на, како тврди, екстремне марже које у појединим случајевима достижу и више од 40 одсто.
„У Европи је маржа осам одсто, а код нас и преко 40. Они овде наплаћују и паркинг камиона који довози робу.“
Он је најављени закон о регулисању трговинских маржи оценио као кључни механизам стабилизације.
ЗОРАН МИЛИЋЕВИЋ: „СВИЊАРИ НЕСТАЈУ, А МАЛИ ПРОИЗВОЂАЧИ ЈУЖНО ОД САВЕ СУ ЗАБОРАВЉЕНИ“
Зоран Милићевић, председник удружења „СПАС“, говорио је из угла свињара и малих произвођача.
Он је нагласио да је чак 74 одсто произвођача свиња малог капацитета и да тај слој практично нестаје. Подсетио је да су суше у последње три године додатно повећале трошкове исхране стоке.
Посебно је указао на дисбаланс подстицаја.
„Ако је јуне добило 22.000 динара по грлу, а товна свиња 1.500, где смо ми?“
Он је затражио ревизију подстицаја и формирање нове радне групе која би реално утврдила њихову структуру.
МИЛОВАН КОВЉЕВИЋ: „ДРЖАВА СЕ НЕ БРАНИ САМО ПУШКОМ, ВЕЋ ЉУДИМА И ХРАНОМ“
Један од најснажнијих наступа имао је Милован Јаковљевић, предводник Удружења пољопривредника „Земља домаћина“ из Ивањице.
Он је скренуо пажњу на демографски колапс.
„Од 4.720 села, 1.200 је потпуно празно, а још 1.000 је на прагу нестајања.“
Јаковљевић је истакао да воћари и повртари учествују са 34 одсто у укупном извозу, али да не добијају адекватну пажњу.
Посебно је указао на проблем злоупотребе географског порекла.
„Под брендом ивањичког кромпира продаје се роба из других крајева. Ако се то не заустави, наша производња замире.“
Он је поздравио најаву да ће домаћи производи бити обележени заставом Србије.
„Када народ препозна домаћу робу, радо ће је купити. То је питање суверенитета.“
Јаковљевић је, упркос критичком тону, оценио да је министар унео извесну систематичност у рад ресора.
„Први пут имамо листу приоритета и календар подстицаја. Знамо на чему смо.“
УНУТРАШЊЕ ПОДЕЛЕ И ЗАЈЕДНИЧКИ ИНТЕРЕС
Конференција је показала да унутар пољопривредног корпуса постоје различити приступи. Једни су спремни на радикализацију, други инсистирају на разговору. Једни траже заштиту од увоза, други инсистирају на извозу. Једни оптужују институције, други их бране.
Али једна порука била је заједничка – без јасних правила игре, аграр не може да опстане.
Проблем више није само цена. Кључно је радити на структури тржишта, контроли увоза, трговинским маржама, уједначавању подстицаја, декларисању и развоју села.
Састанак у Палати Србија и накнадна конференција за медије показали су да се више не расправља о појединачним мерама, већ о моделу аграрне политике.
И управо ту ће се видети да ли је овај сусрет био почетак озбиљне системске промене – или само још један покушај да се купи време.
